U društvu šesnaest najčudnijih…

0

 

 

Kada je, sada već davne, 1968. godine grupa mladića, srednjoškolaca iz Bajine Bašte, nekadašnjeg Pljeskova, došla na ideju da naprave kućicu nasred Drine, ni jedan od njih nije ni pomislio da će ona i danas, nakon pola veka biti tu. Niko, pa ni Milija Mandić – Gljiva po čijoj ideju je i počela gradnja, nije slutio njenu svetsku slavu. A slave joj ne manjka…

Mesto za odmor nakon iscrpljujućeg plivanja u drinskim brzacima mladi Bajinobaštani potražili su na izolovanoj steni usred vode. Ne bi li obezbedili veći „komfor“ najpre su drvo i ostali građevinski materijal stavljali na stenu kako bi na tome sedeli i  ležali, a onda su uspravljajuću daske napravili nešto što je ličilo na krov i čuvalo ih od sunca. Sa prvom bujicom, nemirna Drina odnela je njihov trud. Već sledeće godine, svoju improvizovanu građevinu napravili su od jačeg materijala koji je neko vreme odolevao vremenskim nepogodama i Drini. Nastala  kućica koja je svojim graditeljima pružala mir, odmor, ali i mesto za uživanje uz vino, gitare i pesmu.

Prve verzije kućice  pravljene su od materijala koji se nalazio pored reke, od rasformiranih baraka najčešće. Njeni graditelji, drinski entuzijasti, prevozili su ga kajacima i čamcima, a teže i gabaritnije delove spuštali su u Drinu nekoliko kilometara uzvodno i čekali pored stene. Snaga volje i lepota ideje iznedrile su  kolibu koja izranja iz zelene reke…

Kućica je i svedok i simbol borbe ljudi ovog kraja sa neukrotivom Drinom, jer su je bujice mnogo puta nosile, a Bajinobaštani ponovo dizali. Uvek bi je Gljiva nalazio negde uz obalu. A onda kada je ne bi pronašao postavljali bi novu, lepšu koja bi privlačila još veću pažnju. Novije verzije kućice građene su uz Milijinu inicijativu i pomoć tima volontera. Ova poslednja, od 40 kvadrata, napravljena je u radionici, a potom transportovana do betonske platforme na reci. Prednja i zadnja strana sada se podižu nagore, pa kada nivo Drine poraste, voda prođe kroz kućicu ne odnoseći je. U brvnari se nalazi sto, nekoliko stolica, suncobran,radio, rešo, džezva i ronilačnko odelo – sasvim dovoljno za uživanje u miru  nasred reke.

Ko je bio Gljiva?

Gljiva je voleo reku, voleo je prizor koji se pružao sa njene obale, svoju kućicu i ljude koji hrle da je vide. Radio je kao autolimar, a slobodno vreme posvećivao vođenju ronilačkog i kajaškog kluba, ali i jedinice za spašavanje. Iz kućice su mnogi članovi kajakaškog kluba “Drina” napravili svoje prve zaveslaje, da bi joj se posle vratili sa pobedama i medaljama iz zemlje i Evrope. Pričao je Gljiva često o svojoj sreći što kućica spaja ljude. Što je baš tu, na sred Drine, pa se mnogi pitaju čija je. A ona je svačija i ničija, baš kao “čardak ni na nebu ni na zemlji”. Ostavio je njen neimar u amanet novim generacijama da je čuvaju i, ako je Drina odnese, ponovo podignu.  Formirano je i Udruženje ljubitelja kućice na Drini koju čine oni koji vole kućicu i lokalni poslovni ljudi koji ulažu u njeno očuvanje.

Svetska slava neobične kućice

Danas se ne mogu prebrojati novinske ekipe, televizije i portali koji izveštavaju o kućići i stenčici. Njena slika zaštitni je znak lepote ovog kraja, a jedna takva koju je 2011. godine napravila poznata fotografistkinja Irena Beker, kućici je i donela svetsku slavu. Naime, Ireninu sliku je najpre “Nacionalna Geografija” proglasila fotografijom dana, a potom i meseca. Ovom neobičnom prizoru kućice koja izranja iz reke posvećen je ceo jedan broj. Takođe, o njoj je pisao i britanski “ Dejli mejl”, a među 16 najčudnijih kuća na svetu svrstao ju  je “Biznisinsajder”.

Neobično lep gradić i još neobičnija kućica ovoliku pažnju nisu ni tražili, ni  očekivali.

Jer, ako pitate Bajinobaštane –  tu nema ništa čudno. Za njih je to kuća kao i svaka druga, a to što je na stenčici u Drini, ni to nije ništa neobično jer se ovde sa Drinom živi. Oni stariji pričali su da postoji predanje po kome je stenu u reku sa vidikovca Crvena stena bacio Marko Kraljević kako njegov Šarac ne bi ukvasio noge prelazeći na drugu obalu Drine. Kažu da otisci kopita na steni i danas postoje.

 

Foto:sr.wikipedia.org

Ostavite svoje mišljenje