Od Amerike do Novog Pazara

0

Prvobitno napravljene za pripadnike mornarice iz Đenove, pantalone koje su napravile pravu revoluciju u odevanju imaju dugu i bogatu istoriju. Reč je o farmerkama, odevnom predmetu koji se danas nalazi u svakom ormaru.Pridošlica iz Nemačke, Levi Štraus, 1853 godine u Ameriku je doneo pantalone koje je prodavao rudarima koji su radili u rudnicima zlata. Levi i njegov partner, krojač  Dejvis, čuvši žalbe radnika da im se pantalone od teškog rada cepaju na džepovima, došli su na ideju da ih učine čvršćim i izdržljivijim, dodavajući im bakarnu dugmad. Svoju zamisao su ostvarili i patentirali, pa su tako nastale farmerke najsličnije današnjim. Počeli su da ih nose i farmeri, a ubrzo su postale glavni odevni predmet radničke klase. Farmerice su se nekada pravile od denima, a danas se prave od najrazličitijih materijala. Od prvobitno radnog odela, 50-ih godina dvadesetog veka, postale su omiljene pantalone mladih širom sveta. Njihovoj popularnosti dosta su doprineli i glumci, koji su ih nosili u poznatim filmovima. Na taj način su popularizovane i opšteprihvaćene. džins je pobedio klasne, socijalne i rasne razlike i postao je komad odeće koji su, kako su godine prolazile, dizajnirali svi vodeći proizvođači garderobe.

U Srbiji su se farmerice prvi put pojavile šezdesetih godina, dvadesetog veka, a nosili su i, uglavnom, samo oni koji su imali mogućnost da ih dobiju od nekoga iz inostranstva. Tek devedesetih godina, masovno su počele da se nose i kod nas. Loša situacija na tržištu, za vreme sankcija devedesetih godina, dovela je do toga da su mnogi započinjali proizvodnju farmerica u Srbiji, dovozeći mašine i materijal iz Turske.

Nije bilo velike konkurencije i  svako ko se odlučio na tako nešto, imao je uspeha u svom poslu. Na samom početku, materijali koji su korišćeni nisu bili zadivljujućeg kvaliteta, ali su ipak poslužili da se „ispeče“ zanat, pa su vremenom postajali kvalitetniji i materijali, ali i način proizvodnje. Danas su Turci i dalje najbolji proizvođači farmerica na svetskom tržištu, ali su i naši proizvođači konkurentski izuzetno dobro pozicionirani.

Naša proizvodnja bolja je od one u Alžiru, Maroku, ali i mnogim drugim zemljama sveta. Kada kažemo domaća proizvodja farmerica, prva asocijacija je Novi Pazar. Karavani autobusa su nekada dolazile u ovaj grad, tražeći dobar kvalitet džinsa uz prihvatljivu cenu. Novi Pazar se izuzetno dobro pozicionirao na tržištu, a novopazarske pantalone se izvoze u mnoge zemlje Evrope. U „Dolini džinsa“, kako zovu ovaj grad, nekada se proizvodilo preko 20 miliona farmerica godišnje. Danas je taj broj dosta manji, ali ipak konkurentan i bitan za privredu Srbije. Brojni proizvođači izvoze na tržište Evrope u čemu vide perspektivu, kako zbog veće platežne moći kupaca i brojnih povoljnosti pri trgovini, tako i zbog rasprostranjenosti samog tržišta.

Biti prepoznatljiv i istovremeno prilagođavati se potrebama potrošača su  i danas imperativi novopazarskih proizvođača farmerica.

I za kraj, vratićemo se ponovo na sam početak istorije džinsa. Naime, na američkom Divljem Zapadu gde su, među prvima, farmerice nosili rudari, postoji na stotine tragača, upravo za tim starim farmericama, koje danas dostižu izuzetno visoku cenu. Ovi skupljači okupljaju se u salonu džinsa u Los Anđelesu svake godine. Cena farmerica nekadašnjih kopača zlata kreće se od 3.000 do 5.000 dolara. Jedan par iz Nevade, našao je farmerke iz 1873 godine, čija je cena 2013 godine, bila neverovatnih, 15.000 dolara. Iako su  farmerice  svoju revoluciju izazvale pre vek i po, iznenađenjima kada su one u pitanju, nikad kraja.  Kao i oni koji ih nose  i farmerice su, izgleda, večito mlade.

Ostavite svoje mišljenje