Manje je, ipak, mnogo više!

0

Davne 1945. godine, engleski ekonomista čije su ideje imale snažan uticaj na modernu ekonomiju, Džon Mejnard Kejns, u pismu pesniku Eliotu naveo je svoju zamisao da kraće radno vreme predstavlja rešenje za nezaposlenost i da se smanjenjem radnog vremena povećava produktivnost zaposlenih. Ova njegova teorija zadržala se i do danas. I možda upravo danas dobija  najviše na značaju.tekst 3Zvanični podaci govore da u našoj zemlji u najvećem delu javnih preduzeća radna nedelja broji 40 radnih sati. Ovakvo vreme rada postoji od šezdesetih godina dvadesetog veka kada je radna subota ukinuta. Opšte je prihvaćeno osmočasovno radno vreme koje je danas jedan vid norme. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da ovakvo radno vreme ne donosi dobre rezultate. Naprotiv. Zaposleni koji rade ustaljeno osam časova, sa jednom pauzom od trideset minuta, nisu dovoljno produktivni i skloni su mnogobrojnim greškama. Povrede koje se dešavaju na radnim mestima posledica su umora i gubitka koncentracije posle niza radnih sati.

Pored toga, rizici od nastanka bolesti poput depresije ili oboljenja srca povećavaju se sa povećanjem vremena provedenog na radnom mestu. Ako tome dodamo da se u mnogim preduzećima radi i dosta duže od zvaničnih osam sati, dolazimo do jako loših rezultata kada je efikasnost zaposlenih u pitanju, udruženih sa opadajućim kvalitetom njihovog života. Znajući da su premoreni i preopterećeni radnici manje produktivni, pa samim tim i štetni za preduzeće, ali i privredu u celini, razvijene zemlje Evrope i sveta idu ka skraćenju radnog vremena i podsticanju produktivnosti radnika. Tako se Holandija smatra jednom od najsrećnijih zemalja na svetu, a uzrok sreće ljudi koji žive u ovoj zemlji, između ostalog, leži i u radnom vremenu, jer 26.8% muškaraca i 76.6% radno sposobnih žena provede na poslu tokom nedelje 30 časova, odnosno šest radnih sati dnevno. Uz to ovde se uspešno primenjuje i model po kome mladi na početku karijere rade četiti dana u nedelji. Ovo je ujedno i prva zemlja koja je na samom početku dvadeset prvog veka uvela ovakvo radno vreme.

tekst 3bPored Holandije i Belgija, Danska i Finska su zemlje u kojima se radi po skraćenom radnom vremenu od oko 35 radnih sati nedeljno, kao i Austrija i Nemačka. Francuska je još 2000.godine uvela sedmočasovno radno vreme koje žele dalje da smanjuju smatrajući da se na taj način pruža prilika nezaposlenim da dođu do radnog mesta, a onima koji ga već imaju mogućnost za više odmora i bolji i kvalitetniji život. 2014.godine, švedska vlada je odlučila da uradi mali eksperiment i da radno vreme medicinskih radnika u jednom staračkom domu smanji sa osam na šest časova, a da pritom plate ostanu iste.

Cilj ove ideje bio je da se postigne produktivniji rad, smanji broj bolovanja i na taj način zemlji donesu manji troškovi. Kako se došlo do odličnih rezultata, jer su radnici svoje poslovne obaveze obavljali dosta uspešnije, mnoge druge javne ustanove širom zemlje odlučile su se na isti korak. Gradska uprava švajcarskog Geteborga, takođe, je kroz sličan eksperiment dokazala da radno vreme od šest sati pozitivnije i bolje utiče na zaposlene i njihov rad. Pored javnih i privatna preduzeća krenula su u istom pravcu. Mehaničari u servisnom centru Tojote u Geteborgu već dugi niz godina rade šest umesto osam časova. Jedan od razloga za skraćenje radnog vremena bile su česte greške koje su pravili, a koje su opet, s druge strane, izazvale nezadovoljstvo kod potrošača. Zahvaljujući odluci da smanje sate provedene na poslu, čelnici ove kompanije dobili su lojalne i zadovoljne zaposlene, koji se veoma retko odlučuju da napuste svoje radno mesto.

tekst 3 fRadnici koji rade skraćeno radno vreme imaju više vremena za odmor, više mogućnosti da se posvete sebi i svojoj porodici, prijateljima, pa svoje zadovoljstvo pretvaraju u energiju koja se oseća i u samom poslu. Mišljenje koje vlada među poslodavcima u ovoj zemlji je da je efikasnost u radu mnogo veća, da su radnici motivisaniji i da se i pored zapošljavanja dodatnog broja radnika kako bi se nadoknadili skraćeni radni sati, ostvaruju bolji poslovni rezultati. Za manje radnih sati, odrađuje se na kvalitetniji način više posla, jer su zaposleni fokusirani, uvek odmorni i spremni za svaki izazov. S obzirom na to da se ovakva poslovna praksa pokazala vrlo uspešnom, inicijativa da se radno vreme skrati stigla je i do Srbije. Predlog da radni dan traje sedam časova stoji pred vladom i poslodavcima i čeka prihvatanje. Imajući u vidu da je stanje po pitanju nezaposlenosti u našoj zemlji veoma loše, ovakav način rada odveo bi ga u pozitivnom pravcu.

tekst 3aSa skraćenjem radnog vremena za samo jedan sat povećala bi se potreba za zapošljavanjem novih radnika, a time bi se i broj onih koji čekaju na posao smanjio. S druge strane, zaposlenima bi se omogućilo da bolje organizuju svoj život, da se više posvete sebi, budu zadovoljniji i srećniji, pa i motivisaniji za rad. Vreme provedeno na poslu koristili bi efikasno, a ne gledajući na sat i čekajući da prođu sumorni sati do kraja radnog vremena. Znajući da imaju mnogo obaveza i van posla, a nedovoljno vremena da sve postignu, žene osećaju veliki pritisak koji bi se sa skraćenjem broja sati provedenih na radnom mestu, smanjio. Veliki stres koji ljudi doživljavaju radeći bez mere i nemajući vremena ni za šta drugo, rezultira bolestima pa i velikim brojem samoubistava. Japan koji se suočava sa problemom sve veće smrtnosti žena i omladine usled posledica prekomernog rada, samo je jedan od negativnih primera. Po tvrdnjama brojnih ekonomista skraćenje radne nedelje sa 40 na 30 sati doprinelo bi blagostanju ljudi, smanjilo stres, poboljšalo porodični život i ojačalo brojna prijateljstva. Zdrav razum govori da dobrobit čoveka mora biti mera napretka društva.

Sindikati, vi ste na potezu!

Ostavite svoje mišljenje