Pesticidi !!

0

Pesticidi su proizvodi hemijskog, biološkog ili prirodnog porekla koji imaju široku primenu u poljoprivredi ( 90% ), drvnoj industriji, industriji prehrambenih tehnologija, veterini i komunalnoj higijeni, šumarstvu.
Bez mera zaštite bilja i primene pesticida biljna proizvodnja u svetu ostvarila bi samo 30% od potencijalnih prinosa.

Koriste se za:

– sprečavanje, suzbijanje i uništavanje organizama poput insekata, puževa, glodara, bakterija, mikroorganizama koji su štetni za bilje, biljne proizvode i plodove, drvo i proizvode od drveta;

– izazivanje i remećenje normalnog ponašanja insekata;

– suzbijanje i uništavanje korova, algi, mahovine i lišajeva;

– delovanje na životne procese biljaka na drugačiji način od načina delovanja sredstava za prihranjivanje;

– odbijanje štetnih organizama;

– izazivanje prevremenog opadanja lišća;

– ubrzano sušenje lišća i drugih nadzemnih delova biljke;

– sprečavanje rasta biljaka;

– sprečavanje klijanja merkatilnih biljnih delova;

– zaštitu proizvoda biljnog porekla tokom skladištenja;

– poboljšanje delovanja pesticida.

Od antike do danas

Ako se osvrnemo na istoriju pesticida videćemo da su još antički ljudi koristili i poznavali sredstva kojima su štitili useve od štetočina. Brojni zapisi svedoče da je za teranje štetočina u to vreme korišćen duvan.
U devetnaestom veku dolazi do prvih pokušaja proizvodnje sredstava kojima bi se usevi zaštitili. Tada su se koristili piretrin, nikotin, rotenoidi, kao i petrolej, arsenovi preparati i cijanovodonična kiselina. 1892. godine u Nemačkoj je protiv omorikinog prelca upotrebljen prvi nemetalni, organski insekticid – antinonin. Međutim, zbog velike toksičnosti nije dugo bio u upotrebi. Tridesetih godina dvadesetog veka u upotrebi su bili nitrokarbazoli, fenotiazin i tiocijanati. Upravo tada je i Švajcarac Miler otkrio najstariji pesticid poznat široj javnosti DDT pa je 1943. godine počela njegova komercijalna proizvodnja. Veoma brzo dolazi do masovne upotrebe ovog pesticida u celom svetu. Koristi se za zaštitu bilja, ali i kao pomoć u borbi protiv tifusa i malarije.
Uporedo sa korišćenjem DDT-a otkriva se i delovanje ostalih hlorisanih insekticida i istražuju organofosforna jedinjenja.
Danas je upotreba pesticida opšteprihvaćena i kako mnogi smatraju neophodna pojava. Prema pobornicima široke upotrebe pesticida,zbog štetočina, korova i bolesti mogli bismo da izgubimo trećinu svetskih useva svake godine ukoliko ih ne bi koristili. Ovi preparati  pomažu u povećanju proizvodnje hrane time što štite biljke, ali i produžavaju rok trajanja hrane.cabbage-vegetable-power-green-medium
Ali, nije sve kako se na prvi pogled čini…

Masovna upotreba pesticida ima i svoju drugu, prilično negativnu stranu. Naime, istraživanja su pokazala da pesticidi imaju dugoročno štetno dejstvo na ekosistem na koji se primenjuju, na okolne ekosisteme pa samim tim i na čoveka i njegovo zdravlje. Još sedamdesetih godina dvadesetog veka u razvijenim zemljama sveta zabranjena je upotreba DDT-a. Razlog tome leži u činjenici da je ovo jedinjenje koje se sporo i teško razgrađuje, pa se nakuplja u životnoj sredini. Njegov negativan efekat nalazio se svuda. Doveo je do narušavanja ekološke ravnoteže jer je prepoznat kao uzročnik tanke ljuske jajeta ptica grabljivica, što je direktno povezano sa smanjenjem njihove populacije. Budući da su one visoko u prehrambenom lancu uticaj ovog pesticida vidno je poremetio prirodni sklad.
Iako je već desetinama godina zabranjen on se još uvek nalazi u okruženju. U miligramima aktivne materije po kilogramu proizvoda u kome je prisutan izražava se količina nađenog ostatka.

I ne samo on! Mnogi drugi pesticidi koji su vremenom proizvedeni, a koji se koriste za povećanje prinosa moderne agrokulture imaju velike i ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Ove hemijske supstance u Americi obezbeđuju obilje hrane po pristupačnim cenama. Neizbežno je da u usevima ostanu tragovi pesticida kao i u hrani životinjskog porekla koju svakodnevno konzumiramo. Oni ulaze u prehrambeni lanac i izazivaju velike i teške posledice. Utiču na nervni sistem, razvoj organizma, defekte pri rođenju, ali i na sve češću pojavu kancera. Rizik po zdravlje, osim zbog tokičnosti supstance, povećava se i sa stepenom izloženosti iz hrane, vode i okruženja. Zato u Americi i Kanadi pesticidi podležu striktnoj zakonskoj regulativi, pa se u ovim zemljama primećuje smanjenje obolelih od posledica unosa pesticida.

Zakonski je regulisano da proizvođači moraju dostaviti podatke o tome koje pesticide su koristili. Nakon višestrukih provera efekata pesticida na lanac ishrane dozvolu za njihovo korišćenje izdaje nadležno ministarstvo.
Postoje posebni propisi kojima su regulisane najveće dozvoljene količine pojedinih pesticida u hrani. Te vrednosti nazivaju se NDK i najveća su dozvoljena količina ostatka pesticida izražena u miligramima po kilogramu hrane. Ove vrednosti olakšavaju međunarodnu robnu razmenu, dokaz su da je količina pesticida ispod sigurnosne granice i da ne predstavlja opasnost po zdravlje. Zbog složenosti i važnosti pravilnog određenja granice ovom problematikom se bave timovi eksperata.

Pesticidi u Srbiji

groždjePo brojnim podacima Srbija je vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida. Da stvar bude gora čak 70% poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji se tretira nedovoljno ispitanim preparatima koji se u zemljištu zadržavaju i do dvadeset godina! Možemo ih naći u svežem i konzerviranom voću i povrću, prerađenoj hrani i pićima, ali i u namirnicama životinjskog porekla.
Najveći problem predstavljaju pesticidi koji deluju sistemski, odnosno koji se nalaze unutar cele biljke.
Izostanak zakonskog okvira kojim bi se regulisali ovi problemi doveo je do toga da se kod nas i dalje koriste pesticidi koji imaju oznaku kancerogenih.
Jedan od takvih pesticida je i „Roundup“ poznatiji kao „total“ koji deluje skoro na sve, osim na genetski modifikovane useve. Kod nas se može naći u 34 registrovana preparata koji se legalno prodaju, iako je Svetska zdravstvena organizacija „total“ svrstala na listu kancerogenih supstanci!Najveći proizvođač ovog pesticida je kompanija Monsanto, proizvođač genetski modifikovane hrane. Istraživanjem je dokazano njegovo direktno kancerogeno dejstvo.
Zašto se u našoj zemlji i dalje koristi ova supstanca koja dovodi do pojave malignih tumora ostaje da se pitamo ili da zakucamo na vrata onima koji su nadležni za to…

Ugrožene grupe

Kako eksperti upozoravaju,veliki rizik za zdravlje dece svih uzrasta predstavljaju ostaci pesticida na voću i povrću. Čak i jedan obrok dnevno može da sadrži dovoljnu količinu pesticida koji negativno utiču na zdravlje male dece.
Hemijske materije koje se koriste u borbi protiv insekata i koje deluju tako da remete normalan rad njihovog nervnog sistema, na isti način deluju i na ljude.
Međutim, oni deluju u malim dozama pa je njihov uticaj teško brzo otkriti.
Pored kancerogenog dejstva koje je dokazano pesticidi u redovnoj ishrani dece mogu da dovedu i do genetskih oštećenja kod potomaka i narušavanja imunološkog sistema.
Dovode i do problema fizičke koordinacije, a utiču i na sposobnost učenja i pamćenja. Pored toga, apple-1329810 postoje tvrdnje i da razlog za sve češću hiperaktivnost i agresivno ponašanje dece treba tražiti u brojnim pesticidima koji su razvojni neurotoksini koji imaju dugotrajno dejstvo na mozak.

Pesticidi sa nazivom organofosfati su naročito značajni jer mogu da inverzibilno blokiraju enzime neophodne za normalnu funkciju nerava. Istraživanja sa Univerzitetu u Kaliforniji i sa Berklija pokazuju da su deca koja su bila izložena najvećoj količini organofosfata tokom trudnoće imala IQ skor u proseku za 7 poena niži od skora kod dece sa najnižom izloženošću ovim pesticidima.

U poljoprivrednim regionima gde se pesticidi redovno primenjuju sve je veći broj dece koja imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Na osnovu brojnih istraživanja došlo se do zaključka da su u poslednjih 35 godina slučajevi obolelih od autizma, ometenosti u razvoju, ADHS, dijabetesa i gojaznosti kao i teških oblika karcinoma u dečjem uzrastu drastično porasli.
Deca koja su rođena u područjima gde se pesticidi kontinuirano primenjuju njima su izloženi u školi, parkovima, ali i kroz hranu i vodu zagađenu poljoprivrednim hemikalijama.

Pored dece, oni koji su svakodnevno izloženi pesticidima i njihovom štetnom uticaju su zemljoradnici. Po mišljenju stručnjaka neke od hemikalija koje se koriste za kontrolisanje štetočina mogu da utiču na njihove nerve i mozak što je, opet, povezano sa višim stopama depresije i samoubistava. 90% veće šanse da im se dijagnostikuje depresija imaju radnici koji su radili sa pesticidima. Zato su mnoge razvijene zemlje izbacile iz upotrebe pesticide koji dovode do ovakvih pojava.

Bolje sprečiti nego lečiti

Pranjem voća i povrća pod tekućom vodom, guljenjem i ljuštenjem kore, kao i kuvanjem i pečenjem hrane količina pesticida se smanjuje. Ovu tvrdnju ne treba prihvatiti kao opšte pravilo jer zavisi od vrste pesticida, ali i vrste hrane u kojoj se nalazi.

Pravilno rukovanje pesticidima može sprečiti štetne posledice po čoveka i njegovu okolinu. Pri upotrebi neophodno je nositi zaštitno odelo, zaštitne rukavice i naočare.
U posebnoj prostoriji zaštićenoj od vetra treba pripremati supstance koje se koriste i upotrebljavati posude posebno namenjene za pesticide. Nakon upotrebe sve posude treba dobro oprati.

Ne bi trebalo vršiti tretiranje pesticidima po izuzetno toplom i vetrovitom vremenu. Za to vreme ne sme se jesti, piti i pušiti.

Značajan problem predstavlja i odlaganje ambalaže od pesticida. Nesavesno ponašanje korisnika pesticida i boce koje završavaju u rekama, livadama i pored puteva dodatno zagađuju životnu sredinu i opasnost su po čovekovo zdravlje.
Sredstva treba čuvati u originalnoj i dobro zatvorenoj ambalaži, suvoj postoriji, udaljenoj od izvora vetra, izvan dohvata dece i odvojeno od hrane, pića i stočne hrane.
Praznu ambalažu treba isprati tri puta, a zatim izbušiti kako bi se učinila neupotrebljivom. Skupljati je na određeno i osigurano mesto u posebne kontejnere.

Šta je karenca?tomato-red-salad-food-medium

Još jedan od mogućih načina da se zaštitimo od štetnog uticaja pesticida je i vođenje računa o karenci. Karenca je vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe. Za to vreme se štetna materija razgradi i ne izaziva štetne posledice po zdravlje ljudi. Obično se karenca daje u danima, pa tako ona može biti od 14 do 28 dana, od 3 do 7 dana, ali čak i 42 dana.

Umesto hemije – priroda

Kao sredstva zaštite umesto hemijskih preparata mogu se koristiti prirodni, poput nane, bosiljka i duvana. Za zaštitu i hranjenje drugih biljaka posebno mesto zauzima kopriva koja se potopi u vodi, a potom pomeša sa belim lukom. Na ovaj način dobija se prirodni pesticid u mnogome bolji od bilo koje vrste hemije.

Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja, ali i očuvanja zdravlja čitavog čovečanstva.

Ostavite svoje mišljenje