Parče pite za Idvorskog

0

Prvi Srbin dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor osamnaest svetskih univerziteta, inovator čija su dostignuća uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike, profesor na Kolumbija univerzitetu, pronalazač 34 patenta, veliki dobročinitelj  i najveći lobista koga je Srbija ikada imala, na  svoj put do najvećih svetskih centara pismenosti i nauke krenuo je iz malog banatskog mesta –Idvora.

„Mesto koga nema ni na jednoj mapi“

Devetog oktobra 1854. godine, u skromnoj Idvorskoj porodici, rođen je Mihajlo Pupin koji je  sebi, uz ime, po rodnom mestu, dodao  nadimak Idvorski. Njegovi vredni i ugledni roditelji, koji su pored Mihajla imali još devetoro dece – otac Konstantin i majka Olimpijada, upućivali su ga u svet i savetovali da se bavi naukom jer su još u ranom detinjstvu uvideli njegov talenat.

„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš.
Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave“.
Ove  majčine reči Pupin nikada nije zaboravio, kao ni slike svog idvorskog doma i slike idvorskih pašnjaka gde je, kao dečak, čuvao volove.

idvor
Idvor

Kolika je verovatnoća da jedna igra banatskih čobana preraste u veliki izum koji će promeniti svet?

Zabadajući u zemlju nožiće koje je svaki čobanin nosio sa sobom Mihajlo Pupin i njegovi drugari stvarali su sistem zvukova i način da komuniciraju na većoj udaljenosti. Lanac tih nožića zabodenih na određenom rastojanju predstavljao je igru u kojoj onaj prvi koji zabode nož šalje različite znakove koje drugi treba da protumači i pošalje isti znak sledećem. Tako bi pravili sistem od desetak nožića, a poruku koju je prvi poslao trebalo je da pogodi poslednji. Ukoliko to ne uspe morao je da uradi neki zadatak. Oni su se na ovaj način zabavljali, ali i bez škole i znanja zakona fizike došli do zaključka da se zvuk lakše prenosi kroz čvrste materije nego kroz vazduh. Veruje se da je baš ova igra doprinela da Pupin dođe do otkrića Pupinovih kalemova i čitavog procesa pupinizacije u telefoniji.

Prvi koraci ka uspehu

mihajlo-pupin-mlad
Mladi Pupin

Idvor je u vreme Pupinovog detinjstva pripadao Austriji, ali je srpsko stanovništvo imalo svoju osnovnu školu.
Na samom početku školovanja, Mihajlo nije bio sklon učenju, ali se ubrzo popravio i počeo više da se zalaže što je donelo dobre rezultate. Pokazavši uspeh u učenju, na nagovor majke, otac ga šalje na dalje školovanje u Pančevo 1869.godine. Tu se prvi put sreće sa pojmom elektriciteta, ali i učestvuje na dešavanjima zbog kojih je u više navrata rizikovao da bude izbačen iz škole. Uhvaćen je sa grupom đaka kako gazi austrijsku zastavu tokom prvomajske povorke, a učestvovao je i u bakljadi 1872.godine u čast Svetozara Miletića, nacionalnog vođe Srba u Austro-Ugarskoj.  Pančevo je u tom periodu bilo dom  Jovana Jovanovića Zmaja i Uroša Predića sa kojim je Mihajlo ostao prijatelj ceo život.

Kako su njegovi roditelji odlučili, Pupin iz Pančeva odlazi u Prag na dalje školovanje. Zbog svojih ubeđenja, ponovo je upao u nevolje došavši u sukob sa nemačkim studentima koji su se odnosili veoma surovo prema Srbima.
Patnja za rodnim krajem i razočarenje ljudima koje je sretao bili su dovoljan razlog da zanemari učenje i posveti se samo druženju sa češkim revolucionarnim podmlatkom.

I baš u tim teškim trenucima, kada je bio rastrzan i nezadovoljan, zatiče ga vest da mu je otac preminuo.Tada donosi odluku koja će mu zauvek promeniti život. Odlazi u Ameriku!

Brodsku kartu od Hamburga do Njujorka za 12.mart 1874.godine kupio je prodavši svoje knjige i odelo.Trinaest noći i četrnaest dana plovio je parobrod do Njujorka. Muke hladnih noći na pučini Mihajlo je ublažavao ležeći na palubi, uz dimnjak, gde mu je bilo toplije.
Ali, prvi pogled na Njujork i utisak koji je ostavio na njega bili su dovoljni da zaboravi na studen i prepusti seAmerici.

Čitava „ušteđevina“ za parče pite sa šljivamapupin1

Naš veliki pronalazač sa samo pet centi u džepu stigao je na dok Kasl Gardena. Sve što je imao dao je za parče pite sa šljivama u kojoj je bilo više koštica nego šljiva.
Prvi dani života u Njujorku doneli su mu glad i borbu za preživljavanje. Nije imao nikakav posao, a engleski je slabo znao.
Dečačko iskustvo u čuvanju stoke  koristilo mu je za prvo zaposlenje u Filadelfiji. Već tada je počeo da štedi. Preko zime u Njujorku je ubacivao je ugalj u podrume. Često je odlazio u Kuperovu biblioteku gde je učio i grejao se. Uz pomoć jednog Nemca sa kojim se sprijateljio, zaposlio se kao pomoćni ložač parnih kotlova i uspeo da se smesti u hotelsku sobu njegovog oca.Vredan rad ubrzo mu se isplatio, te je unapređen u redovnog službenika.
Uporedo sa poslom upisao se u Kuperovu večernju školu, gde se najviše interesovao za elektricitet, a posebno se istakao kao dobar matematičar i crtač mašina.

Njegovo sve veće interesovanje za nauku odvelo ga je do Kolumbija univerziteta, gde je 1879.godine, nakon dve godine spremanja, položio prijemni ispit.
Tada je već imao svoju ušteđevinu stečenu radom u fabrici, a nakon završene prve godine sa odličnim uspehom dobio je dve novčane nagrade od po sto dolara. Preko leta je radio poljske poslove, a za vreme fakulteta davao dopunske časove svojim kolegama i tom zaradom pokrivao svoje troškove.
Uvidevši njegov veliki talenat za dalje napredovanje podsticali su ga profesori, ali i sam predsednik Bernard. Dan pre nego što je primio diplomu Kolumbija univerziteta, koju mu je uručio lično predsednik Bernard, dobio je američko državljanstvo. Pored diplome, data mu je i univerzitetska stipendija velikog fizičara Tindala od 500 dolara godišnje.

pupin 4
Portret-delo Paje Jovanovića

Novi pogledi u Berlinu

1883.godine, Pupin odlazi na studije matematike i fizike na Kembridž u Velikoj Britaniji, a zatim 1885.godine u Berlin, gde nastavlja studije eksperimentalne fizike kod profesora Hermana Helmholca, jednog od najvećih umova devetnaestog veka. Vreme provedeno u Berlinu, bilo je vreme posvećeno novom otkrivanju Faradejovog i Maksvelovog dela, ali i vreme stvaranja novih pogleda na svet.
Doktorsku disertaciju na temu „Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“, Pupin je odbranio 1889.godine.

Pre nego što se vratio u Ameriku, oženio se u Londonu sestrom svog školskog druga i budućeg saradnika Vilijama Džeksona, Sarom Katarinom Džekson.

Akademska karijera i pronalasci

Svoju akademsku karijeru Pupin je započeo na Univerzitetu Kolumbija 1889.godine, da bi nakon dve godine  ovde postao redovan profesor. Na ovom mestu se zadržao punih četrdeset godina.
Na proučavanje elektromagnetnih fenomena usmerio ga je položaj profesora teorijske elektrotehnike.Pažnju mu je privukla električna rezonance, pa je kao rezultat toga pronašao električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koje je svoju primenu našlo u radio-vezama. Putem istraživanja radio-tehnike, posebno elektromagnetnih talasa, konstruisao je prvi radio-predajnik i radio-prijemnik, tako da je i začetnik radio-tehnike.

1896.godine, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije. Razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja je našla široku primenu, a koristi se i danas.

First_Meeting_of_the_NACA_1915_-_GPN-2000-001571Nacionalnog saodavnog komiteta za vazduhoplovstvo wikipedia
Osnivački sastanak NACA (Nacionalni savetodavni komitet za vazduhoplovstvo, koji kasnije prerasta u NASA) Pupin-prvi s desna Izvor-Wikipedia

Pupinovi kalemovi i „pupinizacija“

Rešenje problema povećanja dometa prostiranja telefonskih struja Pupin je rešio kroz „Pupinovu teoriju“. Ovim otkrićem otklonio je štetno dejstvo kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima. Postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova, problem je rešen.
Induktivni kalemovi u njegovu čast nazvani su „Pupinovi kalemovi“, a proces uključivanja u liniju „pupinizacija“.
Veliku slavu i bogatstvo doneo mu je upravo ovaj patent. Pravo korišćenja „Pupinovih kalemova“ kupili su Telefonska kompanija Bel, kao i kompanije Simens i Halske iz Nemačke.
Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum.

 1899.godine razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera.Prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone, a dokazao je i da se  unošenjem negativne otornosti u induktivno-kapacitivno kolo mogu dobiti neprekidne električne oscilacije.

pupin-hall-columbia foto Allen Grove
Zgrada Univerziteta Kolumbija u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju – Pupinova laboratorija.(Pupin Hall) Foto Allen Grove

Zajedno sa svojim studentom, a kasnije i nobelovcem Edvinom Hauardom Armstrongom, pronašao je oscilator – uređaj koji je glavni deo svake elektronske naprave.Ovo je samo delić njegovih patenata…

Pupin je bio i nosilac jugoslovenskog odlikovanja „Beli orao“ Prvog reda i počasni konzul Srbije u Americi. Takođe, bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Srpske kraljevske akademije, Francuske akademije nauka,  predsednik njujorške akademije nauka i predsednik Američkog saveza za napredak nauke. Jedan je od osnivača NASE.

 

 

Humanista

pupin-vladika-nikolaj-velimirovic
Pupin sa ćerkom i Vladikom Nikolajem Velimirovićem

Već sa dvadeset godina, Pupin se posvetio nacionalno-političkom radu. Okupljao je i pomagao Srbe u Americi, pomogao ustoličenje Srpske pravoslavne crkve u Americi i učinio mnoga dobročinstva.
U doba balkanskih ratova organizovao je pomoć Srbiji i Crnoj Gori.
1919.godine, na osnovu njegovog memoranduma Vudro Vilson je dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora saveznika sa Italijom i time spasao značajne teritorije za tadašnju Jugoslaviju.
Bio je prvi diplomata Kraljevine Srbije u Americi, ali i osnivač više humanitarnih organizacija koje su pomagale narod u Srbiji.Zgrada odseka za fiziku na Kolumbija univerzitetu nosi njegovo ime.

Veliki deo svoje imovine dao je za obnovu srpskih škola, muzeja, crkava. Osnivač je više Memorijalnih fondova namenjenih stipendiranju mladih.
Ostatak svoje imovine pred smrt poklonio je Kolumbija univerzitetu za istraživanja u fizičkoj hemiji i fizici.
Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ iz Beograda poklonio je deo svoje lične biblioteke.Nikada nije zaboravio svoj zavičaj i Srbiju. Naprotiv, pomagao ih je na sve moguće načine.

„Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja“

U vreme kada je Srbija trebalo da traži kredit za naoružanje, Pupin kao jedna od najbogatijih ljudi Amerike garancije je pružio svojom ličnom imovinom.Založio je sve što ima da pomogne Srbiji.
Poslao je i motivisao 20.000  dobrovoljaca da se bore za Srbiju.Tadašnjim američkim predsednik Vudro Vilson bio mu je dobar prijatelj. Zahvaljujući Pupinovom diplomatskom zalaganju Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila je granice koje predstavljaju velika diplomatsku pobedu na mirovnoj konferenciju u Parizu 1919.godine.

Norfolk

Na dve stotine kilometara od Njujorka smestio se gradić Norfolk koji je postao dom Mihajla Pupina. Po mnogo čemu sličan Idvoru, bio je mesto gde je on povratio zdravlje i sreću, odmarao, brinuo o konjima, razmišljao. Kako je i sam govorio veći raj nije morao da traži.

Autobiografija – o srpskom narodu i majcipupin

Pored svih uspeha na polju fizike i patenata, Pupin je imao i dar za pisanje. „Sa pašnjaka do naučenjaka“ („From Immigrant to Inventor“) je autobiografsko delo koje je objavio 1923.godine, a godinu dana kasnije za njega je dobio Pulicerovu nagradu. On je ujedno i prvi Srbin dobitnik ove nagrade.
Kroz ovu autobiografiju želeo je da Amerikancima predstavi srpski narod i srpsku majku, što je i učinio. Neki odlomci iz nje ušli su u američke udžbenike. Njegova majka, Olimpijada bila je glavni lik u predstavi koja se izvodila u Americi.
Koliko je poštovao svoju majku jasno pokazuje njegov gest da je svaki put ustajao kada bi je pominjao, jer sedeći nije mogao da priča o njoj.

Životno putovanje velikog pronalazača Idvorskog, završilo se dvanaestog marta 1935.godine u Njujorku.

 

Ostavite svoje mišljenje