Plašite li se plastike?

0

Da li se i Vama dogodilo da čitajući  tekstove o plastici i njenom štetnom delovanju na naš organizam, osetite uznemirenost  i strah? Da li se pijući vodu iz plastične flašice tada zapitate šta, zapravo, pijete?

Šta je plastika?

Plastika je sintetički materijal koji se proizvodi od nafte, do čije je formule  došao Alexander Parkes 1860.godine. Od tada njena primena u svakodnevnom životu postaje sve veća, pa tako, danas, skoro da ništa ne možemo zamisliti bez ovog polimera. Plastika je svuda oko nas. U igračkama za decu, električnim aparatima, računarima, u pakovanjima različitih proizvoda, nameštaju, ali i ambalaži za hranu i piće. S obzirom na to da se može modelovati i savijati u različite oblike, izvlačenjem u duge niti koristi se i u tekstilu. Lagana, čvrsta, fleksibilna i otporna na koroziju,plastika je dugotrajna  i otporna u različitim uslovima,. Upotreba plastike je praktično neograničena zbog mogućnosti njenog mešanja sa mnogim drugim elementima.

Ali, gde nastaje problem i zašto treba da vodimo računa o tome kakvu plastiku koristimo?

Quinta da Boa VistaUprkos svojoj praktičnosti, istraživanja Svetske zdravstvene organizacije govore da štetne hemikalije iz plastike u koju se svakodnevno oblačimo, iz koje jedemo i pijemo povećavaju rizik od velikog broja bolesti. One izazivaju hormonske, ali i genetske promene. Dugotrajnim korišćenjem štetne plastike dolazi do hormonske neravnoteže koja izaziva razvoj astme, alergija, poremećaja u ponašanju, autoimunih bolesti, oštećenja jetre, neplodnosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti…
Kako ljudsko zdravlje u velikoj meri zavisi od dobrog funkcionisanja endokrinog sistema, štetan uticaj plastike kome smo svakodnevno izloženi predstavlja veliki problem.
O posledicama  koje ostavljaju proizvodi koji se masovno plasiraju na tržište, bez većih ispitivanja, najčešće se razmišlja prekasno.

Hemijski dodaci koji se nalaze u plastičnoj ambalaži vremenom se ispuštaju u okolinu, pa tako prelaze u hranu i piće. Poseban uticaj na ovaj prelazak ima toplota, koja taj proces ubrzava. Plastika izložena suncu oslobađa dioksin koji je uzrok raka, ali i mnogih drugih bolesti. On se, sem zagrevanjem, oslobađa i kada se plastične kese i boce zamrzavaju. Međutim, najveće količine dioksina oslobađaju se spaljivanjem plastike. Dim koji nakon spaljivanja odlazi u atmosferu, vraća se na zemlju kao talog ili u kišama. Preko biljaka koje životinje pojedu, dospeva u njihovo meso koje mi koristimo. Na taj način dioksin dolazi i do naših organizama u kojima se gomila u masnom tkivu, sve dok ne dostigne kancerogene, pa i smrtonosne doze.
Ono što je posebno zabrinjavajuće je što otrovi iz plastike imaju najveći uticaj na još nerođenu decu, odnosno na fetus koji se nalazi u majčinoj utrobi, kao i na malu decu, kojima je dobro funkcionisanje endokrinog sistema za rast i razvoj od presudnog značaja. Urođene mane kod dece, astma, bolesti poput leukemije, kancera mozga ili testisa u stalnom su porastu. Krivca za to slobodno možemo tražiti u hemijskim supstancama koje se nalaze u plastici.

Ftalati i ženske osobine dečaka

Ftalati ili omekšivači su hemikalije koje se dodaju plastici, kako bi je omekšali i sprečili njeno pucanje prilikom savijanja. Međutim, oni se plastici ne priključe potpuno, već mogu iscureti i preneti se preko vode, kože, vazduha.  Naučnici su ustanovili  njihovu povezanost sa rakom dojke, seksualnim disfunkcijama kod muškaraca, urođenim manama, astmom, motoričkim problemima kod dece.plasticna igracka

Dugi niz godina vlada mišljenje da su ftalati povezani sa povećanjem neplodnosti kod muškaraca, da smanjuju broj spermatozoida i da su uzrok nastanka kancera testisa. U visokim dozama izazivaju oštećenje bubrega, jetre i pluća. Istraživanja sprovedena u Americi, ali i mnogim drugim zemljama pokazala su da ftalati utiču na mozak dečaka, dajući im ženske osobine. Oni utiču na smanjeno stvaranje testosterona kod novorođenih dečaka, remete hormonsku ravnotežu u organizmu, dok neki od njih imaju imitirajuće dejstvo ženskog hormona estrogena. Dečaci se rađaju sa genitalnim deformacijama, a kasnije dovode do feminizacije i „ženstvenih“ osobina kod muškaraca.
Proizvodnja dečijih igračaka koje sadrže ove hemikalije zabranjena je u Japanu  i u zemljama Evropske unije.

Uz ftalate i Bisfenol A…

Još jedan sastojak koji se dodaje plastici izaziva veliku pažnju i pokreće lavine negativnih mišljenja. Reč je o bisfenolu A, koji prate mnoge kontroverze, kako ekološke, tako i one vezane za njegov uticaj na ljudsko zdravlje.
Njegova komercijalna upotreba počela je pedesetih godina prošlog veka. Tada počinje da se koristi kao dodatak plastici, kako bi bila čvršća i manje sklona lomljenju. Njegova raznolika primena, odlična izdržljivost, slaba zapaljivost i mogućnost primene kao električnog izolatora, bili su dovoljni razlozi  za njegovu širokuprimenu u  industriji.
Ali, problem nastaje u onom trenutku kada se dolazi do saznanja da on štetno deluje na zdravlje ljudi. Kako?

Već tridesetih godina prošlog veka dokazano je da bisfenol ima  estrogena svojstva i da remeti endokrini sistem i oponaša hormone tela. Iz plastičnih flaša i konzervi čestice bisfenola dospevaju u ljudsko telo preko hrane i pića. Dodatan stimulans za oslobađanje ovih čestica je topla voda. Kada bisfenol dospe u organizam stvara hormonske poremećaje koji dovode do brojnih zdravstvenih problema. Godinama unazad se pretpostavlja da je bisfenol odgovoran za porast oboljenja raka dojke u svetu, a dovodi se u vezu i sa oštećenjem jetre, gojaznošću, dijabetesom, neplodnošću… Određena istraživanja pokazuju da dodatni estrogen može da poremeti ravnotežu ljudskih hormona, negativno deluje na polni i reproduktivni sistem muškaraca i žena, a može i da poremeti polno ponašanje. Dovodi do oboljenja srca i krvnih sudova, utiče na poremećaj dopaminskog sistema, bolesti štitne žlezde, neurološka oboljenja.
Posebno loš uticaj bisfenol ima na trudnice, jer preko pupčane vrpce dospeva do ploda. Već tada negativno utiče na dalji razvoj deteta, koje se i samo, odmah nakon rođenja suočava sa svim štetnim uticajima iz životne sredine. Zato je Kanada bila prva zemlja u svetu koja je odlučila da zabrani flašice za bebe koje sadrže bisfenol. To isto je učinila i Evropska unija 2011. godine. U ostalim područjima primene on je dozvoljen u dopuštenim granicama koje je propisala Evropska komisija. Francuska je 2015. godine, potpuno zabranila prisustvo ovog sastojka u svim pakovanjima za hranu.

Many empty water bottles. Shallow DOF.
Many empty water bottles. Shallow DOF.

Pogledajte oznaku na dnu flaše

Kako nisu sve vrste plastike iste, odnosno nisu napravljene od istih sastojaka, tako se i razlikuje njihovo štetno dejstvo na čoveka. Na dnu svake plastične ambalaže postoji trougao sa brojem u sredini. Taj broj govori od koje plastike je ambalaža izrađena. Obratite pažnju na naredne redove, ali i na broj u trouglu kada, sledeći put, budete kupovali neki proizvod u plastičnoj ambalaži.

* 1 – PET (polietilen tereftalat)
PET je jedna od najčešćih vrsta plastike koja se koristi u potrošačkim proizvodima i nalazi se u većini flaša za vodu i u nekim pakovanjima. Predviđena je za jednokratnu upotrebu. Ako se koristi više puta javlja se rizik od razgradnje i rasta bakterija.  Polietilen tereftalat može da ispušta kancerogene supstance, ali i da ometa delovanje hormona.

* 2 – HDPE (Polietilen visoke gustine)
HDPE plastika je čvrsta plastika koja se koristi za pakovanja za mleko, deterdžent i ulje, za igračke i neke plastične kese.  Radi se o „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnost ispuštanja hemikalija u vodu.

* 3 – PVC (Polivinil hlorid)
PVC je meka, fleksibilna plastika koja se koristi za pravljenje boca za kuhinjsko ulje, dečje igračke i omot za bezbroj potrošačkih proizvoda. Upotrebljava se kao zaštitni materijal za kompjuterske kablove i za izradu plastičnih cevi i delova vodovodnog sistema. Zbog toga što je PVC relativno otporan na sunčevu svetlost i vremenske uslove, koristi se za izradu okvira prozora, baštenskih creva i drugih proizvoda.
PVC je sinonim za otrovnu plastiku jer sadrži brojne toksine koje može da ispušta kroz celokupan svoj životni ciklus.

* 4 – LDPE (Polietilen niske gustine)
LDPE se često nalazi u najlonu za obmotavanje, vrećama za odevne predmete i plastičnim kesama koje se koriste za pakovanje hleba. LDPE se smatra manje toksičnom od ostale plastike i relativno sigurnom za upotrebu.

* 5 – PP (Polipropilen)
Polipropilen plastika je izdržljiva i laka i ima odličnu otpornost na toplotu. Služi kao barijera protiv vlage, masnoća i hemikalija. PP je takođe često korišćena plastika za jednokratne pelene, zatvarače za plastične boce, pakovanja za margarin i jogurt, kesice čipsa. PP se smatra bezbednim za upotrebu i to je još jedna „dobra“ plastika.

* 6 – PS (Polistiren)
Polistiren je jeftina, lagana plastika koja se lako oblikuje. Najčešće se koristi da bi se napravile čaše od stiropora za jednokratnu upotrebu, posude za hranu za poneti, kartoni za jaja, plastično posuđe, stiropor materijal za pakovanje.
Polistireni mogu da otpuštaju stirene, koji su mogući ljudski karcinogeni, u prehrambene proizvode, naročito ako se zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici. Hemikalije prisutne u polistirenima su povezivane sa zdravstvenim problemima i disfunkcijom reproduktivnog sistema. Ovu plastiku treba izbegavati.

tmp1135-300x300* 7 – PC – Ostali (BPA, Polikarbonat i LEXAN)
Kategorija broj 7 je osmišljena da obuhvati sve polikarbonate PC i ostale plastike. Glavna briga sa ovim plastikama je potencijal hemijskog ispuštanja supstanci u prehrambene proizvode i napitke, pogotovo kod polikarbonatnih kontejnera načinjeni od BPA – bisfenol A

Od plastike broja 7 prave se bočice za bebe, boce za hlađenje vode i delovi za automobile. U svim situacijama kada je to moguće trebalo bi izbegavati ovu plastiku, naročito kada je hrana za bebe u pitanju.

O plastic i film…

Kontroverzama povezanim sa uticajem  plastike na čovečanstvo  bavi se dokumentarni film „Muškarci nestaju“. ( The Dissappearing Male). Komentari  koje izaziva kreću se od primedbe da predstavlja još jednu pordšku teoriji globalne zavere, do toga da postavlja možda najznačajnije pitanje za ljudsku rasu– pitanje toksičnosti svuda prisutne plastike.U svakom slučaju,pitanja koja film postavlja su ozbiljna, a odgovori šokantni i zabrinjavajući.Najbolji sud donećete sami, zato,naša preporuka glasi- svakako pogledajte…

 

Ostavite svoje mišljenje