Upoznajte paulovniju-možda poželite da je posadite…

0

Kako god da ovu biljku nazovemo-biljkom čuda, biljkom budućnosti, medonosnom biljkom ili „fabrikom“ kiseonika nećemo pogrešiti. Ipak, ni jedan od ovih izraza ne opisuje je dovoljno. Možda je zato najbolje reći  samo-paulovnija.

Širom sveta rasprostranjena i svuda drugačije nazvana, istorijski, originalan naziv Paulovnija dobila je po kćeri ruskog cara Pabla I Petroviča Romanova i holandskoj kraljici, Ani Pavlovnoj. Zato je ovo drvo poznato i kao princezino drvo, dok ga u Kini zovu „Zmajevo drvo“, a u Japanu „Kiri“.
Izuzetno dekorativno, velikih listova i neverovatno brzog rasta, drvo paulovnije sve više osvaja i Srbiju.

Ali, krenimo od porekla…

sadnica paulovnijeDrvo paulovnije potiče iz jugoistočne Kine i staro je nekoliko hiljada godina. Pored Kine, jednako je zastupljeno i u Japanu. Oba naroda oduvek su joj pridavala poseban značaj, pa je postala nerazdvojni deo njihove etno kulture. Od paulovnije se izrađivao nameštaj, pokućstvo, pa čak i čitave kuće, jer je njena osobina da teško gori ljudima ulivala osećaj sigurnosti. Japanci su svoja kimona čuvali u posebnim kutijama napravljenim baš od ovog drveta.
Takođe, kada se u nekoj porodici rodi žensko dete u dvorištu se odmah sadi jedna paulovnija, koja se neguje i uzgaja sve do devojčine udaje. Tada se od kvalitetnog drveta pravio raskošni kovčeg u koji bi ona spakovala svoj miraz. Lepotom i prestižom i danas zrače mnoge kuće u Japanu izrađene od drveta paulovnije.
Ista slika dolazi nam i iz Kine. Komadi nameštaja u kući, ali i čuveni muzički instrumenti izrađivani su od „čarobnog“ drveta.
Izuzetno dekorativna, sa glatkim listovima i prelepim cvetovima, paulovnija je ukras parkova Kine i Japana vekovima unazad. Ali, koliki je njen istorijski i kulturni značaj u ovim zemljama oslikava podatak da je grb u kabinetu predsednika vlade Japana zapravo stilizovan prikaz paulovnije.  Ona se nalazi i na prvom ordenu Japana  ustanovljenom 1875.godine, Ordenu izlazećeg sunca.
U 19.veku semenske čaure paulovnije, zbog svog karakterističnog svojstva ,koristile su se  za pakovanje skupocenih tanjira od porcelana. Oni su se na taj način prevozili preko Tihog okeana, pa su male semenke ove biljke stigle i na američko tlo, na kome danas postoje njene plantaže.paulovnija

Adamovo drvo

Svoje mesto  našla je i u Evropi, gde je dobila naziv Adamovo drvo, zbog sličnosti njenih listova sa listovima smokve.
U Srbiju je Paulovnija stigla pre nekoliko godina kada se jedan rasadnik specijalizovao za proizvodnju i distribuciju njenih sadnica. Naime, koliko god njena tradicija bila duga, hibridi ove neobične biljke koji su prilagođeni  našoj  klimi i uslovima  pojavili su se tek pre nekog vremena. Nove vrste koje su stvorene mogu da izdrže izrazito visoke temperature – preko 45 stepeni u plusu, ali i niže od 20 stepeni u minusu. Uspeva na nadmorskoj visini do hiljadu metara i na suvljem tlu koje ne zadržava vodu.

Drvo koje najbrže raste

Zahvaljujući ogromnoj lisnoj površini paulovnija ima izrazitu sposobnost pretvaranja ugljen – dioksida u vodu i biljne šećere kroz proces fotosinteze, pa se u tome krije tajna njenog brzog rasta. Recimo samo da visinu od 15 metara ovo drvo dostiže nakon tri godine, dok za isti period topola izraste do deset metara. Kada su uslovi povoljni, stabla dostižu za pet do sedam godina visinu od 20 metara i obim debla od 42 centimetra. Za industrijsku upotrebu spremna su za osam do deset godina, kada se iz jednog stabla može dobiti jedan  kubni metar drveta. Nakon seče stabala, paulinija ima sposobnost da se obnavlja iz panja, bez dodatne sadnje.
Inače, životni vek ovog drveta je od 70 do 100 godina.

Karakteristike i primena

List paulovnije
Drvo paulovnije je tvrdo, izuzetno lagano, ne savija se i ne lomi, svetle je boje, dobro se boji i veoma brzo suši na spoljašnjoj temperature, te se stoga  koristi u drvnoj industriji, avio-industriji, brodogradnji. Koristi se i za izradu muzičkih instrumenata, nameštaja, dečijih igračaka i lamperije.
Za dekoraciju unutrašnjosti automobile  koriste je Porše i Audi, a u Americi se sada više ceni i od crnog oraha koji važi za „kralja među drvećem“. Zato se ona smatra „drvetom budućnosti“.

Idealno je za ogrev jer je visokokalorično, po čemu je jednako najboljem uglju, a pritom ne emituje štetne sastojke kod sagorevanja. Jedan kilogram suve mase ovog drveta daje 4.700 kilo kalorija, dok ista količina hrasta i sličnog tvrdog drveta daje do 2.600, dok topola daje 700 kilo kalorija.

I to nije sve…

Tačka paljenja Paulovnije je +247 C°, pa je ona pogodna za sadnju na terenima koji su ugroženi od požara, jer je manje ugrožena od drugih vrsta lišćara.
Njeno lišće se koristi u farmaceutskoj industriji, ali i za proizvodnju silaže za ishranu stoke  kao dobra proteinska komponenta, jer ima veći procenat azota u sebi nego detelina. Njen brz rast posebno je povoljan za dobijanje velikih količina biomase za veoma kratko vreme. Na godišnjem novou dobije se od trideset do četrdeset tona biomase na jedan hektar.  Biomasa od ove biljke  je sirovina za alternative obnovljive izvore energije.
Među njima je i bioetanol koji se dobija od celuloze, lak je za proizvodnju i upotrebu i ne šteti životnoj sredini, pa ga naučnici smatraju gorivom budućnosti.
Takođe, od ovog drveta dobija se i pelet koji je  danas  popularno gorivo za kotlove za grejanje.

Stabla paulovnije imaju i veliku ulogu u zaštiti od vetra, jer su brojna istraživanja pokazala da, ukoliko se usevi stablima zaštite od vetra i smanje njegovi udari za 30%, vlažnost se povećava za 10%.
Prinos pšenice povećaće se za više od deset procenata ukoliko se stabla postave unutar njive na odgovarajućoj udaljenosti.
Projekat pošumljavanja Kine ovim čudesnim drvetom  doveo je do povećanja
proizvodnje hrane za 30%
u ravnicama i zaustavljanja erozije na oko 3 miliona hektara
zemlje jer je koren ove biljke  masivan i ide u dubinu do 25 metara, pa sprečava eroziju tla i odnošenje peska i zemlje vetrom.

„Fabrika kiseonika “

Paulownia_tomentosa_JPG2aPaulovnija se, zahvaljujući svojoj konstituciji i lisnoj masi, smatra rudnikom kiseonika i čistačom vazduha. Ona, vezivanjem 1 grama ugljen – dioksida, oslobađa 0,75 grama kiseonika.
To znači da jedna biljka paulovnije starosti četiri godine svakog sata oslobodi 1,7 kilograma kiseonika, što je dovoljmo za 64 čoveka. To znači da  jedan hektar ovih stabala usvaja 4.500 kilograma ugljen – dioksida godišnje, a oslobađa 3.413 kilograma kiseonika.
Takođe, za godinu dana pročisti 6,4 miliona kubnih metara vazduha.

Med paulovnije je vrhunskog kvaliteta i u klasi je bagremovog meda.

Čak i ako  ne uzmemo u obzir idustrijsku i druge ekonomske vidove  upotrebe  ovog drveta , sadnjom i pojedinačnih stabala  darovali bi sebi čist Upoznajte paulovniju-možda poželite da je posadite…
iji i kvalitetniji vazduh, ali i mogućnost uživanja u raskošnim  krošnjama i predivnim ljubičastim cvetovima koji bi ukrasili dvorišta i parkove. Razmislite o tome…

Ostavite svoje mišljenje