Zaključajte i bacite ključ…

0

 „Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno na mestu na kome se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji od svih drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo“.Ovako je govorio naš nobelovac, Ivo Andrić, kome su mostovi bili večita inspiracija, glavni simbol mnogih njegovih dela. I zaista, postoji nešto posebno kada su mostovi u pitanju. Ta gracioznost, tajnovitost i silina, kojima odišu, prosto nas teraju da im se divimo. Mostovi spajaju obale i ljude, pružaju ruke ljubavi i prijateljstva. I baš tu, u ljubavi, igraju jednu veoma bitnu ulogu. Večna ljubav i želja za njom, oduvek su bili ono čemu su svi težili. Neki to priznaju, neki ne, ali u suštini svi žele da ih neko voli i da ta ljubav traje zauvek. U potrazi za načinom da se to ostvari, ljudi su smišljali razne stvari i verovali u mnoga čuda.

Jedan od fascinantnih primera koliko je velika želja da čovek sačuva onoga koga voli, jeste i zaključavanje ljubavi, upravo na mostovima. Možda nekome zvuči čudno, ali oni pravi romantici, znaju o čemu govorimo. Naime, širom sveta, skoro u svakom gradu, postoje mostovi na čijim ogradama, kao ukrasi stoje mnogobrojni katanci. Svaki katanac čuva nečiju ljubav i veru da će ona večno trajati. Jedan od najpoznatijih gradova u kome se nalazi jedan ovakav most, je i „grad svetlosti“, Pariz. Zahvaljujući mostu „Ponts des Arts“, Pariz slobodno možemo nazvati i gradom ljubavi, idealnim za sve one koji su voljeni i koji vole. Most na reci Seni, postao je nezaobilazna atrakcija  zahvaljujući hiljadama katanaca koje zaljubljeni parovi stavljaju na njega, u znak večne ljubavi. Oni na taj način svoju ljubav zaključavaju, a ključeve bacaju u reku. Na svakom katancu stoje imena, kao i različite poruke, koje parovi simbolično zapisuju. Međutim, da je ljubav ponekad teška i da moramo biti izuzetno jaki da se nosimo sa njom, pokazuje upravo ovaj most, koji se pod silinom zaključanih ljubavi i mnoštva ljubavnih želja, 2014 godine, obrušio. Nakon ovog događaja, odlučeno je da se katanci sa mosta skinu.

Ali gde je, zapravo, početak priče o mostovima i ljubavi? I zašto baš mostovi? Odgovor je u Srbiji, odnosno, u Vrnjačkoj Banji, u kojoj je začetnik priče o ovakvom čuvanju ljubavi. Priča o mostu ljubavi stara je više od jednog veka. Naime, nešto pre početka Prvog svetskog rata, postojala je jedna velika ljubav, između jedne učiteljice i jednog vojnika. Mesto njihovih sastanaka, bio je most, koji danas zovemo mostom ljubavi. Legenda kaže da su se voleli mnogo i da su to u Banji svi znali. Međutim, došao je rat, uzeo svoj danak razdvajanjem zaljubljenih – učiteljice Nade i vojnika Relje. Relja je otišao u rat, iz kog se u Banju više nikada nije vratio. Ostao je u Grčkoj, gde se oženio. A Nada je čekala i tugovala. Od tuge je na kraju i umrla. Tako je došao kraj jednoj ljubavi ali priča o njoj, zahvaljujući mostu, nikada nije zaboravljena. Devojke, koje su znale Nadinu sudbinu, bojeći se da će se i njihovoj ljubavi desiti isto, došle su na ideju da svoju ljubav zaključaju. Tako su na most stavljeni prvi katanci i prvi ključići bačeni u reku ispod mosta, jer se verovalo da će ih reka odneti, a ljubav tako nikada niko neće otključati, pa će večno trajati. Godine su prolazile, legenda o ovoj ljubavi znala se u Banji, ali nigde dalje od nje. Međutim, Desanka Maksimović, boraveći u Banji, slučajno je čula ovu priču, nakon čega je napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama, „Molitva za ljubav“. Zahvaljujući ovoj pesmi, legenda o nesrećnoj ljubavi nikada neće biti zaboravljena. Danas se na mostu ljubavi nalaze hiljade katanaca, koje su zaljubljeni parovi tu stavili, verujući da će njihova ljubav trajati zauvek. Tako, Vrnjačka Banja, koja se smatra kraljicom svih banja u Srbiji, danas predstavlja mesto gde hiljade parova dolaze da osiguraju svoju ljubav. Priča o mostu iz Vrnjačke Banje našla je svoje mesto i u Njujork tajms-u, gde su ga opisali kao preteču svih sličnih mostova na svetu. Interesantno je da je 2014 godine, za vreme velikih poplava, mnogo toga u Vrnjačkoj Banji porušeno, ali je most, sa svim zaključanim ljubavima odoleo i najvećoj bujici nadošle reke.

Da je u Vrnjačkoj Banji mnogo toga u znaku ljubavi, govori i to da se svake godine ovde održava festival „Love fest“, koji okuplja hiljade  zaljubljenih ljudi. Naziv “Love fest” proistekao je iz činjenice da je Vrnjačka Banja, sve češće odredište zaljubljenih parova, koji u nju dolaze da posete Most ljubavi, da prošetaju Vrnjačkim parkom i provozaju se čuvenim vrnjačkim fijakerom.

Sačuvati ljubav i učiniti je dugotrajnom nije ni malo lako. Kažu da za  ljubav treba uraditi  sve, pa  da probamo da je zaključamo i bacimo ključ….. i da verujemo  da će zaista zauvek trajati.

Ostavite svoje mišljenje