Srpski duh u gradu svetlosti

0

Još od XIII veka, kada je srpski kralj Uroš I oženio Jelenu Ažunjsku, rođaku francuskog kralja, postoji veza Srba sa Francuskom. Obrazovana i cenjena žena, velika dobrotvorka i zadužbinarka, Jelena je ostavila veliki trag u srpskoj istoriji. U vekovima koji su usledili veze Srbije i Francuske bile su često izuzetno bogate.

Danas su potvrđene i činjenicom da je veliki broj Srba, odlazeći iz naše zemlje, mesto za život našao upravo u Francuskoj, zemlji prepunoj kontrasta, fascinantnih pejzaža i bogatog kulturno-istorijskog nasleđa. Srbi su u Francusku odlazili u nekoliko talasa. Učeni Srbi devetnaestog veka, odlazili su u ovu zemlju da se obrazuju, jer je važila za „državu filozofa i savremenih genija, oazu prosvećenosti“. Mnoga velika imena srpske istorije, kulture i nauke, svoje obrazovanje sticala su upravo u ovoj zemlji. U njoj se školovao Kralj Petar I Karađorđević na koledžu Sent – Bart u Parizu, a potom u Vojnoj akademiji u Mecu, koju je završio 1867. godine. Učestvovao je kao poručnik francuske vojske i pripadnik Legije stranaca i u francusko-pruskom ratu 1870.godine. U borbi je ranjen i zarobljen, ali se iz zarobljeništva spasao preplivavši Loaru kod Orleana i ponovo nastavio da se bori na strain Francuske. Za to je odlikovan Krstom viteza Legije časti. Imao  je snažan uticaj na razvoj srpsko-francuskih diplomatskih odnosa. Danas, na spomen tabli koja je postavljena u blizini Jelisejskih polja u Aveniji Kralja Petra 41 stoji natpis: „Kralj Petar Prvi od Srbij (1903-1921). Sensirski đak, demokrata, prijatelj Francuske, modernizator Srbije, heroj, oslobodilac. U čas stogodišnjice njegove posete Francuskoj (1911–2011)”.

Spomenik kraljevima Petru i Aleksandru Karađorđeviću nalazi se na skveru koji nosi ime Kralja Aleksandra Prvog od Jugoslavije koji se nalazi na Trgu Kolumbija u šesnaestom arondismanu. Na postamentu su ispisane reči iz telegrama princa regent Aleksandra predsedniku Poenkareu, decembra 1915: „Srbije više nema ali Vojska je spasena; mi smo spremni da dođemo i nastavimo borbu na tlu Francuske“. Na drugoj strani ovog postamenta stoje poslednje reči Kralja Aleksandra izgovorene nakon atentata u Marselju 1934.godine: „Čuvajte Jugoslaviju, čuvajte francusko-jugoslovensko prijateljstvo“.

U Francuskoj se školovao i knez Milan Obrenović, koji je nakon ubistva Mihaila Obrenovića napustio školovanje i vratio se u Beograd gde je izabran za kneza 2. juna 1868. godine. Na svom putu do Amerike i Nikola Tesla se zadržao u Parizu, gde se 1882. godine zaposlio u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji u kojoj je izradio prvi model svog indukcionog motora. Slikarska svetla Pariza oduvek su privlačila Srbe, pa su tako na početku dvadesetog veka ovde došli Nadežda Petrović i Paja Jovanović, da bi ih pratila sledeća generacija slikara predvođena Milom Milunovićem, Markom Čelebonovićem, Savom Šumanovićem, Milanom Konjovićem, Petrom Lubardom, Peđom Milosavljevićem, Borom Baruhom. Pored ovih velikih imena, Pariz je privukao i druge izuzetne slikare kao što su Bogdan i Miško Pavlović, Mihailo Milunović, Darko Karadžić, Nikola Kovačević, Nebojša Vukadinović, Zoran Pejić.

U Parizu su svoja najveća filmska priznanja dobijali režiser Aleksandar Petrović i glumica Olivera Katarina. Takođe, veliki broj Srba u Francusku odlazi šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Neki zbog školovanja, a neki verujući da  tamo  mogu ostvariti svoje snove nadajući se lepšem  životu i boljoj zaradi. Osamdesetih godina, Pariz je bio „centar srpske nauke“, jer se u njemu nalazilo sedište Međunarodnog udruženja jugoslovenskih naučnika. Njega su vodili Srbi, profesor neurofiziolog doktor Sima Mraović, koji je bio predsednik udruženja, doktor Miroslav Radman-genetičar, Dragoslav Mitrović-pravnik i Darko Ivanović – farmaceut. Danas u ovu zemlju, uglavnom odlaze mladi, obrazovani Srbi, koji, kao i generacije pre njih, veruju da će upravo tu ostvariti svoje poslovne ambicije. U Francuskoj sada živi oko 120.000 Srba.

Na različite načine čuvaju bogatstvo svojih korena, prenose ih na nove generacije i tako srpski duh i tradiciju neguju daleko od svoje zemlje. Srpski jezik, kulturu i ćirilicu, uče i neguju zahvaljujući nastavi na srpskom jeziku koje organizuje Ministarstvo prosvete Srbije. Takođe, na srpskom se nastava održava i u privatnoj školi „Jelena Ažunjska“, kao i u školi koja se nalazi pri crkvi Svetog Save. U ovoj crkvi nalazi se eparhija srpske pravoslavne crkve za Francusku, Portugaliju, Španiju, Luksemburg, Belgiju i Holandiju osnovana 1947.godine. Kulturni centar Republike Srbije u Parizu  osnovan je 1973 godine. Nalazi se u središtu pešačke zone, preko puta velikog muzeja savremene umetnosti Žorž Pompidu. Centar organizuje raznovrsne aktivnosti, pa ovdašnji Srbi bez obzira na kilometre udaljenosti od rodne zemlje, mogu osetiti duhovnu nit domovine.

U centru se održavaju izložbe, književne večeri, koncerti, filmske projekcije, predavanja, seminari, konferencije za novinare, prezentacije turističke ponude Srbije, u saradnji sa institucijama i umetnicima iz zemlje. Na ovaj način Srbija živi u srcima svih onih koji su morali ili želeli da odu iz nje. U ovom gradu se svake godine, tradicionalno, održava manifestacija Dani Srbije i srpske kulture, koja u Pariz donese srpski duh, pesme, kulturu i sve ono što Srbija jeste.

Ostavite svoje mišljenje