Afričke dinje sa Stare planine

0

Da li znate šta je zajedničko za vrelu Afriku i Staru Planinu? U pitanju je  nešto zdravo i ukusno – egzotično povrće-rogata dinja Kivano. Baveći se organskom proizvodnjom, poljoprivrednici sa Stare planine došli su na neverovatnu ideju da gaje tropsko povrće u Srbiji, i to na planini. Zahvaljujući ovoj ideji danas se na Staroj planini mogu ubrati dinje Kivano, koje inače potiču iz Afrike. To je povrće koje izgledom podseća na krastavac, dok mu je ukus mešavina ukusa dinje i kivija. Obasuta je malim bodljama, pa otuda naziv bodljikava, zbog čega se često koristi i kao ukras. Kivano je odličan u borbi protiv visokog krvnog pritiska, a pomaže i koži, srcu i mišićima. Uzgaja se isto kao krastavac, ali je neotporan na niske temperature. Zreli plodovi su žuto-narandžaste boje. Ove dinje su u našu zemlju dospele zahvaljujući rastućoj svesti potrošača o značaju zdrave hrane proizvedene bez upotrebe štetnih pesticida ili drgim rečima zahvaljujući razvoju organske proizvodnje.

Organska proizvodnja je pokret koji nastoji da unapredi poljoprivredu, lišavajući je svih sastojaka koji su štetni po čoveka i životnu sredinu. Početkom dvadesetog veka, ljudi su počeli da traže alternativne načine za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Britanski botaničar, Sir Albert Hauars, često se navodi kao „otac“ savremene organske proizvodnje. Od 1905. do 1924.godine, radio je kao savetnik za poljoprivredu u gradiću Pusa u Bengalu, gde je proučavao tradicionalnu indijsku poljoprivrednu praksu i otkrio da je superiornija od konvencionalne poljoprivrede, zasnovane na nauci. Rezu

pritiskom potrošača i zelenim, ekološkim talasom. Tada ova federacija donosi osnovne standarde za organsku proizvodnju, koji su i danas osnova za sve naredne propise, bez obzira na modifikacije vezane za postupke u okviru organskih tehnologija. U Srbiji organski pokret počinje osnivanjem udruženja za organsku poljoprivredu „Terra’s“, 1990.godine u Subotici. 2007.godine osnovan je „Fond Organska Srbija“, a 2009.godine Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia organica“. Ove tri organizacije danas predvode razvoj organske proizvodnje u Srbiji, svaka sa svojim specifičnim područjem delovanja. Srbija ima veliki potencijal za ovakav vid proizvodnje. Brojni krajevi poseduju velike mogućnosti kada je reč o zdravoj hrani i njenoj proizvodnji. Jedan od najboljih krajeva za proizvodnju organske hrane u Srbiji je pirotski kraj. U ovom delu naše zemlje proizvodi se krompir, cvekla, luk, boranija, kajsije, a proizvodi se plasiraju na inostrano tržište. Nekada je bilo nezamislivo da se krompir sa Stare planine nađe na trpezama širom Francuske, Nemačke, Rusije, a danas je to, itekako, moguće. Članovi ovdašnje zemljoradničke zadruge bave se isključivo organskom proizvodnjom. Potpuno nezagađena Stara planina, sa prostranim, decenijama neobrađivanim njivama i velikim količinama čiste vode, predstavlja pravi raj za organsku proizvodnju. Brojna gazdinstva se aktivno bave proizvodnjom zdravih i kvalitetnih vrsta voća i povrća. Ovakav vid proizvodnje zahteva veliki trud i rad, dosta radne snage, jer je korišćenje mehanizacije minimalno. Organski proizvodi su za 30% skuplji u odnosu na one koji se uzgajaju na klasičan način, a državne subvencije su tri puta veće za organsku proizvodnju, nego za klasičnu. Uz to proizvođači nemaju nikakvih problema oko plasmana proizvoda i naplate, jer su ovi proizvodi izuzetno traženi. Zahvaljujući svemu ovome, sve su veće parcele na kojima se uzgajaju organski proizvodi. Prilikom proizvodnje organskog proizvoda ne koriste se pesticidi, veštačka đubriva, jonizujuća radijacija, aditivi, antibiotici, hormoni rasta.Nema genetskih modifikacija. Izuzetna pažnja poklanja se kvalitetu i održavanju zemljišta i vode koji su deo proizvodnog procesa, pa su farme organske hrane udaljene od puteva, fabrika, kanalizacionog zagađenja. U procesu organskog uzgoja stvara se manje smeća, parcele zemlje se redovno „odmaraju“, proizvodi se ne testiraju na životinjama, ne zloupotrebljavaju se resursi, životinje i ljudi. Organske proizvode možete pronaći u prodavnicama zdrave hrane, kao i u velikim supermarketima. I za kraj ili možda za početak vaše zdravije ishrane, pročitajte jedan zdrav i ukusan predlog, u vidu recepta za  napitak od rogatih dinja Kivano sa početka naše priče.

Kivano koktel

Recept: Uzmite 4 rogate dinje Kivano, koje ćete najpre prerezati i kašikom izvaditi meso iz njih. Zatim u blenderu odvojite sok od semenki i procedite. Iscedite jedan limun, dodajte tri do četiri decilitra vode, i zasladite po želji. Dodajte malo leda i Vaš napitak je spreman da Vas ukusom odvede u Afriku.Nesvakidašnji, tropski, a sa Stare planine.

Ostavite svoje mišljenje