Tople vode Niške banje

0

Jedna od najstarijih banja u Evropi i jedna od najlepših u našoj zemlji, nalazi se na jugoistoku Srbije u predgrađu istoimenog grada. Reč je o Niškoj banji – izuzetnom biseru banjskog i zdravstvenog turizma.

Tragovi naseljavanja Niške banje potiču iz praistorije i iz gvozdenog i bronzanog doba. Kao banja prvi put se pominje u drugom veku, kada su njeni prostori bili pod Rimljanima. Otkrivši termalne izvore napravili su, od šarolikog mermera, veliko kupatilo sa dva bazena.


Dva veka kasnije, za vreme vladavine cara Konstantina, koji je i rođen u Nišu, banja je postala jedno od glavnih carskih odmarališta i kupališta, zbog blizine njegovog letnjikovca – Medijane i blagodeti mineralnih voda, koje je cevovodom doveo do letnjikovca.

Tada se počela razvijati Niška banja, ali i Medijana i Naissus, današnji Niš. Nagli razvoj Niške banje u banjsko-klimatsko lečilište, koje se moglo porediti sa evropskim banjama koje su tada bile prestižna mesta, gde se okupljao moderan svet, počinje tridesetih godina dvadesetog veka.

Najpre je podignuto današnje „Staro kupatilo“, gde se širio opojan i opuštajući miris tople vode i peloida. Ubrzo su oko banje počele da niču raskošne vile, koje su gradili bogati trgovci, političari i industrijalci i na taj način u Srbiju i Nišku banju, donosili sjaj i raskoš Evrope.

Redovan gost banje, u to vreme, bio je kralj Aleksandar I Karađorđević. Odsedao je u kući jednog banjskog domaćina, sve do izgradnje vile „Jela“, 1931.godine, kada ona postaje omiljeno mesto za smeštaj srpskog kralja. Voleo je banju i njene meštane sa kojima je, uz čašu domaćeg vina, provodio vreme u priči bez kraja. Koliki značaj je banja imala pre Drugog svetskog rata danas svedoče brojne vile građene u tom periodu. Pored spomenute vile „Jela“, tu su i vile „Zone“, „Teokarević“, vila tadašnjeg vlasnika konfekcije „Nitex“ i mnoge druge. Pored vila građeni su i mnogi drugi veliki objekti, koji su i danas od velikog značaja za Nišku banju. Od 1932. do 1935.godine sagrađeni su hotel „Srbija“, stacionar „Zelengora“ i hotel „Partizan“.

Nakon Drugog svetskog rata broj posetilaca u banji sve više je rastao. Postojeći smeštajni kapaciteti nisu bili dovoljni da prime sve one koji su dolazili da se odmore ili pronađu lek za svoje zdravstvene probleme. Zato tada počinje intenzivna gradnja novih i rekonstrukcija starih objekata za smeštaj. 1963.godine, Niška banja dobija status banje za lečenje reumatskih i kardiovaskularnih bolesti. Banjsko i klimatsko lečilište „Niška Banja“, 1966.godine, preimenovano je u Prirodno lečilište „Niška banja“, a ustanova je dobila nov naziv „Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i srčanih bolesnika“. Osnivanjem zavoda, broj posetilaca banje se duplirao. 1974.godine, počela je izgradnja stacionara „Radon“, zbog sve veće potrebe za smeštajnim kapacitetima. Time je banja dobila stacionar velikog kapaciteta, sa potpuno novom i naprednom opremom, modernim i zatvorenim protočnim bazenom sa toplom vodom. Kroz ovaj stacionar prošle su, a i danas prolaze, generacije visoko obrazovanih i vrhunskih  stručnjaka.

Temeljnom adaptacijom tri predratne vile, među kojima je bila i vila „Zone“, stvoren je stacionar „Terme“ koji, slobodno možemo reći, predstavlja jedan od simbola Niške banje. Danas je Niška banja jedan od najznačajnijih turističkih potencijala Srbije, zahvaljujući lekovitim izvorima koje poseduje i izuzetnoj infrastrukturi. Meštani ovog kraja su i pre ispitivanja sastava i kvaliteta mineralnih izvora govorili o pozitivnom dejstvu banjske vode u lečenju visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, slabe cirkulacije, reumatskih tegoba, bolova kičme i kostiju. Niška banja poseduje pet izvora mineralne vode, „Glavno vrelo“, „Suva Banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“, temperature 36 i 38 stepeni Celzijusa, što je posebno pogodno za srčane bolesnike. U terapijske svrhe koristi se, takođe i radioaktivni gas, radon, po kojem je ova banja specifična. Mlevenjem bigra nataloženog na izvorima, dobija se blato koje se primenjuje u lečenju bolesnika koji imaju reumatske probleme. Priroda je banji podarila i umirujuću, umereno-kontinentalnu klimu, koja je pogodna za lečenje i odmor. Zahvaljujući svemu ovome, ali i predivnoj vegetaciji, savršeno uređenom parku površine 5 hektara, s travnjacima i cvetnim alajema, po kojima su rasute fontane i gde krivudaju atraktivni potočići sa termomineralnom vodom, među drvoredima bagrema, jasena, lipe, duda, oraha i crnog bora, banja je poznata i van granica naše zemlje. U okviru modernog instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesti, u stacionaru „Radon”, nalazi se velnes i spa centar, đakuzi, bazen, sauna, sale za razne vrste masaže, pakovanja tela i kozmetičke tretmane.

Pored toga, Niška banja ima poštu, tržni centar, crkvu, galerije, biblioteku, zdravstvenu stanicu, apoteku, kazino, letnju pozornicu, raznovrsne sportske terene, bazene, dvoranu za kuglanje, trim i staze zdravlja. Primetili ste da je savršen užitak za dušu i telo, ovde zagarantovan. Koncerti, pozorišne i filmske predstave, nastupi folklornih grupa i izložbe, u banji se priređuju tokom cele turističke sezone. Okolina je bogata prirodnim i kulturno-istorijskim znamenitostima koje Nišku banju čine i atraktivnim turističkim centrom.

U ovoj oazi mira, zdravlja, lepote i čistog vazduha, svaki posetilac se oseća posebno i iz nje ponese sećanje na prelepe trenutke, kao što je to nekada kralj Aleksandar radio.

Ostavite svoje mišljenje