Priča o dobrotvoru iz Kanade

0

Ukoliko Vas put nanase u Kraljevo i pritom ako poželite da odete u prigradsko naselje Ribnica, imaćete priliku da pređete preko novoizgrađenog mosta iznad reke Ibar. Ovaj most vodi nas u priču o našem zemljaku, velikog srca, koji je  davno otišao iz Srbije.

Baš kao što ovaj most spaja dve obale reke Ibar, jedan Srbin spaja daleku Kanadu i rodnu Srbiju. Reč je o Milomiru Glavčiću, čoveku čija su dobra dela mnogima vratila osmeh na lice.

Rođen je 1924. godine u zaseoku Pope, sela Kovači u blizini Jošaničke banje. Veoma mali je izgubio roditelje, pa se o njemu starao Blagoje Glavčić, na čijem imanju je radio najteže fizičke poslove od jutra do večeri. Ovako mučan i težak život malenog dečaka naterao je da sa četrnaest godina napusti svoje rodno mesto i krene put Beograda. Sve do početka bombardovanja, 1941. godine, živeo je u Beogradu i kao šegrt radio u jednoj metalostrugarskoj radnji.

Ratna dešavanja naterala su ga da se vrati u svoje selo. Usled bolesti nije otišao na Sremski  front, već je vojsku služio na jednoj karauli u blizini Prespanskog jezera. I baš tu počinje njegovo putovanje čije je krajnje odredište bila Kanada. Sa puškom na ramenu, u uniformi, sa ukradenim čamcem, jedne noći, 1947. godine, prešao je jezero i našao se u Grčkoj. Tamo je najpre bio u kraljevoj vojsci, a zatim u emigrantskim logorima u Solunu i Pireju, pa u italijanskom gradiću Banjoli. Snalažljiv mladić, kakav je bio, gde god bi se našao pokazivao bi svoje sposobnosti, pa je u Grčkoj pravio obućarske igle, a u Italiji se bavio stolarskim zanatom i na taj način dolazio do novca. Iz Italije je rešio da ode u Kanadu, jer je ona bila jedna od zemalja koja je u to vreme primala emigrante.

Tako je ovaj vredan i sposoban mlad čovek, 11. aprila 1949. godine, otišao na Kanadsko tlo, gde i danas živi. Međutim, njegov i do tada težak, neizvestan i često opasan način života, u Kanadi se samo nastavio. Najpre je radio teške poljoprivredne poslove, a nešto kasnije počinje da radi u rudniku. Kao rudar stekao je svoju prvu ušteđevinu i ostao da živi u gradiću Nijagara Fols, nadomak poznatih vodopada. U ovom gradiću upoznaje svoju suprugu Ameliju sa kojom danas ima dvoje dece. Nakon što se sa njom oženio, uz njenu podršku, započinje svoj prvi privatni biznis. Najpre kupuje mali motel, a zahvaljujući dobrom poslovanju i zemlju na kojoj je sagradio hotel „Amerikana“. Njegov imetak postoje sve veći. Kupuje bioskop od 600 mesta i blizu osamdeset hektara zemlje. Nakon dvadeset osam godina uspešnog poslovanja, hotel prodaje.

Postao je bogat, uspešan i ostvaren čovek, ali svoje rodno mesto, svoju Srbiju i svoj narod nikada nije zaboravio. Iako se nikada posle 1946. godine u svoju zemlju nije vratio, pomagao je i dalje pomaže sve one kojima je ovde pomoć najpotrebnija, a naročito svom rodnom kraju. Vreme gladi i teškog života davno je ostalo iza njega, ali ih on i danas pamti, kao i svaki put i stazu svoga kraja. Do novca nije dolazio lako, već mukom i danonoćnim radom, ali ga danas nesebično deli sa svojom zemljom i svojim narodom, koje je pomogao sa preko šest miliona eura. Ovaj dobar i neobičan čovek, osim, na početku pomenutog mosta, za čiju izgradnju je donirao milion eura i koji nosi njegovo ime, izgradio je, donirao i uložio u Srbiju još mnogo toga. Obnovio je i izgradio davno porušene crkve u selu Kovači i susednom selu Žerađu, kao i kuće stradale u zemljotresu. Hramu Svetog Save u Beogradu, donirao je deset hiljada dolara. U Jošaničkoj banji, zahvaljujući njegovoj donaciji izgrađen je Dom kulture u čijem sastavu se nalazi moderna pozorišna dvorana, biblioteka i prostorije za dečji vrtić. Takođe, izgradio je puteve i vodovode u svom kraju, ali i bogomolju u Kanadi i spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima.

Zdravstvenom centru Studenica iz Kraljeva, donirao je magnetnu rezonancu velike vrednosti, kako materijalne, tako i zdravstvene, jer je time omogućio lečenje ljudima iz Kraljeva, ali i Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Novog Pazara i Tutina. Znajući koliko je u našoj zemlji život težak već decenijama za Božić, Uskrs i druge velike praznike, svojim rođacima šalje velike sume novca. Pored toga pomaže bolesnim, siromašnim, starim i usamljenim ljudima, kojima je pomoć preko potrebna. Pomaže i đacima iz svog zavičaja, ali i mnogobrojnoj deci iz Crne Gore i sa Kosova. Pored svega toga, doprineo je i bratimljenju dva grada, Kraljeva i Nijagara Folsa, koje je za našu zemlju od izuzetne važnosti. Ovim činom otvaraju se vrata za kulturnu i privrednu saradnju, ali i mogućnost da se u Kraljevo dovedu poslovni ljudi iz Kanade koji bi u njega ulagali.

Kao što i sami zaključujete, ovaj veliki čovek mnogima je pomogao, mnogima život spasao i u mnoge domove uneo sreću i radost. U znak zahvalnosti za sve dobro što je učinio, Srpska pravoslavna crkva mu je dodelila Orden Svetog Save, a država Srbija Zlatnu medalju za humanost i dobročinstvo.

Ostavite svoje mišljenje