Pasoš za evropsko tržište

0

Svakodnevno se susrećemo sa proizvodima na kojima stoji znak „CE“. Da li ste se nekada zapitali sta ovaj znak znači, i zašto je bitno da postoji na proizvodu?

Osnovno obeležje jedinstvenog tržišta Evropske unije je slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga, ali i činjenica da proizvodi koji se plasiraju i stavljaju u promet moraju zadovoljiti suštinske zahteve koji se tiču zaštite zdravlja, bezbednosti, zaštite potrošača i zaštite životne sredine. Da bi jedinstveno tržište Evropske unije moglo da funkcioniše po principu jednakosti i fer konkurencije, morala su se poštovati određena pravila, sadržana u Ugovoru o Evropskoj zajednici, propisima i direktivama. Glavna prepreka bila je razlika u tehničkoj regulativi. Standardi i tehničke norme za bezbednost proizvoda razlikovali su se od zemlje do zemlje, što je zahtevalo da se roba kontroliše kod svakog prelaska granice, pa je harmonizovanje propisa na nivou Evropske unije bilo od presudnog značaja za funkcionisanje tržišta. U tom cilju Evropska komisija je donela niz direktiva (tzv. direktive Starog pristupa) u kojima su dati detaljni tehnički zahtevi koji su predviđeni da važe na celoj teritoriji Evropske unije. Međutim, tek usvajanjem tzv. Novog pristupa tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji (New Approach)  uklonjene su prepreke koje su proisticale iz razlike između nacionalnih propisa.

Sve probirljivije tržište stavlja pred proizvođače brojne zahteve, koje treba ispuniti. Svaki proizvođač mora, pre svega, svoje proizvode da usaglasi sa osnovnim bezbedonosnim i zdravstvenim zahtevima, propisanih odgovarajućim direktivima Evropske Unije. Srbija je donela sopstveni Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, kojim je uređen:

  • način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode i donošenje tehničkih propisa,
  • ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima,
  • obaveze isporučioca proizvoda i vlasnika proizvoda u upotrebi,
  • važenje inostranih isprava o usaglašenosti i znakova usaglašenosti,
  • obaveštenje o tehničkim propisima i postupcima ocenjivanja usaglašenosti i
  • vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Donošenjem ovakvog zakona pokušava se uvesti u red ponašanje svih subjekata u tržišnoj utakmici na nivou Srbije. Međutim, Srbiji je od najvitalnijeg interesa da postane izvozno orjentisana privreda na sva velika svetska tržišta. Zbog toga naši privrednici treba da obrate pažnju na dobijanje „CE“ znaka usaglašenosti, kao pasoša za tržište Evropske Unije i većine razvijenih zemalja. Svaki izvoznik mora voditi računa da dobije znak usaglašenosti po propisima zemlje u koju izvozi.

„CE“ znak na proizvodu, zapravo, predstavlja jedini dozvoljen znak o usaglašenosti proizvoda sa bitnim zahtevim određenih Evropskih direktiva u pogledu zdravlja, bezbednosti i zaštite životne sredine. Ovaj znak nije oznaka za poreklo, niti predstavlja garanciju za kvalitet. „CE“ znak se stavlja isključivo na proizvod za koji je to predviđeno direktivama i ne sme se stavljati na druge proizvode, jer ovaj znak, kao što smo rekli, obezbeđuje slobodno kretanje proizvoda u okviru Evropske Unije. Iz tog razloga se ovaj znak naziva pasošem za evropsko tržište. Zabranjeno je označavanje proizvoda svim znakovima za koje postoji verovatnoća da će ličiti na znak „CE“ i time obmanuti kupce proizvoda. Znak mora da stoji na samom proizvodu ili, ako to priroda ne dozvoljava, na pakovanju, kao i na pratećoj dokumentaciji. Njime se ističe da je proizvod uspešno prošao proceduru ocene usaglašenosti sa zahtevima navedenim u relevantnim direktivama i relevantnim harmonizovanim normama. „CE“ znak mora imati definisan oblik kojim mora biti vidljiv, čitak i neizbrisiv. Mora biti lako uočljiv, razgovetan, čitljiv i ukoliko drugačije nije određeno mora biti veličine minimum 5 milimetara. Njegovim uvođenjem dovoljno je samo jednom proći neophodne testove i postupak sertifikacije, kako bi roba imala prohodnost u svim zemljama Evropske Unije.

Bez obzira na to o kojoj se opremi ili proizvodu radi, odnosno, koja od evropskih direktiva mora biti zadovoljena, proizvođač mora na raspolaganju imati tehničku dokumentaciju za proizvod koja dokazuje da je određena direktiva zadovoljena i da se konstantno zadovoljava. Detalji obuhvaćeni dokumentacijom zavise od prirode proizvoda, od onoga što se smatra neophodnim sa tehničkog stanovišta za demonstraciju usklađenosti proizvoda sa esencijalnim zahtevima relevantnih direktiva. Time što se može doznati koje je standarde proizvođač zadovoljio i zadovoljava pri proizvodnji, otvaraju se mogućnosti jasnog definisanja kriterijuma po kojima je sigurnost proizvoda testirana.

Procedura nanošenja „CE“ znaka obuhvata 10 koraka:

  1. Utvrđivanje koja je to direktiva (ili više njih) koja se odnosi na proizvod;
  2. Utvrđivanje koja je procedura ocenjivanja usaglašenosti koju treba primeniti;
  3. Provera validnosti direktive, odnosno njeno stupanje na snagu;
  4. Utvrđivanje lista harmonizovanih standarda za proizvod;
  5. Provera, od strane proizvođača, da je proizvod u skladu sa zahtevima direktive;
  6. Utvrđivanje, od strane proizvođača, da li se zahteva ocenjivanje usaglašenosti od strane notifikovanog tela;
  7. Priprema tehničke dokumentacije, prema zahtevima direktive;
  8. Priprema izjave o usaglašenosti i potrebne dokumentacije, koja to dokazuje;
  9. Provera postojanja dodatnih zahteva u zemlji gde se vrši plasman proizvoda;
  10. Nanošenje „CE“ znaka na proizvod ili ambalažu i dokumentaciju.

Često se određeni proizvodi vrhunskog kvaliteta ne mogu plasirati na tržište Evropske Unije zbog nemanja „CE“ znaka. Zbog toga, ukoliko proizvođač ima proizvod koji se podudara sa direktivama novog pristupa i želi da izvozi na Evropsko tržište, „CE“ znak je preduslov za početak uspeha.

Ostavite svoje mišljenje