Malo istorije za ljubitelje pića bogova

0

„Vino se ne pije tek da bi se nešto popilo. Da bi se ugasila žeđ. Nije ono za jednu čašu s nogu. Ne. Ono zaslužuje mnogo više od toga.“

Ovo piće se slobodno može smatrati najstarijim proizvodom čovečanstva. U drevnoj Grčkoj vino je inspirisalo pesnike, istoričare i umetnike, a često je u svojim delima o njemu pisao i Homer. U Grčkoj je, međutim, vino smatrano privilegijom više klase. Koliko se vino cenilo u Grčkoj, pokazuje i to što su mu dodelili i Boga, pa je tako Dionis, grčki bog vina.

Vino i vinska kultura su, evoluirajući kroz istoriju, postali neizostavni deo evropskog života, kulture i ishrane od pamtiveka.

Tehnologija proizvodnje vina pojavila se u Evropi sa širenjem Rimskog carstva prema Mediteranu. Tada su osnovani mnogi veliki proizvođači vina u oblastima koje i danas postoje kao vinske. Čak je i tada proces proizvodnje vina bio prilično precizno definisan, a gazdinstva koja su se bavila uzgajanjem vinove loze imala su formiranu tehniku za različite sorte grožđa. Pojavila su se burad za skladištenje i transport vina, zatim staklene boce, da bi se razvio čak i rudimentarni sistem oznaka, razvijen po pojedinim regionima i kao takav vrlo brzo stekao reputaciju za klasifikaciju „finog vina“. Kako se proizvodnja vina progresivno poboljšala, njegova se popularnost povećala i vinske taverne su postale uobičajena karakteristika u gradovima širom carstva.

Tokom 16. veka vina su postala cenjena, kao sofisticiranija alternativa piva.

Poboljšane tehnike proizvodnje u 17. i 18. veku dovele su do pojave finijeg kvaliteta vina, počele su da se koriste staklene boce sa čepovima, pa je tako izmišljen i vadičep sličnog principa kakav i danas postoji. Francuska vinarska industrija je doživela polet u ovom trenutku, sa posebnim priznanjem koje je dobio region Bordoa od strane trgovaca iz Holandije, Nemačke, Irske i Skandinavije.

Iako se 19. vek smatra zlatnim dobom vina za mnoge regione, nije ni on mogao da prođe bez tragedije. Oko 1863. godine mnoge francuske loze patile su od bolesti izazvane filokserom, koja isisava sok iz korena. Tako su uništeni mnogi vinogradi širom Evrope. Jedan od retkih regiona koji nije bio pogođen ovom tragedijom je bila Negotinska krajina, koja je sticajem tih okolnosti, tada bila najveći izvoznik vina i grožđa u Evropi.

Tokom poslednjih 150 godina tehnologija proizvodnje vina je doživela potpunu revoluciju, kao i umetnost i nauka. Savremeni nivo kvaliteta vina odaje počast i zahvalnost vanvremenskoj umetnosti pravljenja vina koju su uspostavili savremeni tehnolozi i ukazuje na važnost vina u istoriji i raznolikosti evropske kulture.

Kao trajni kulturni simbol evropskog života, uloga vina evoluirala je tokom vremena, menjala se od važnog izvora ishrane,  dopune hrani i sredstva druželjubivosti do nečega što je kompatibilno sa zdravim načinom života. Umetnost vinogradarstva je takođe evoluirala, ali jedan princip koji je ostao nepromenjen je evropska tradicija prikazivanja i komuniciranja vina, koja se fokusira na poreklo, nasleđe i tradiciju vinogradarstva. Vino stoga teži da bude povezano sa gastronomijom, istorijom, lokalnim kvalitetom proizvoda i dostojanstvom društvene sredine. Kao takvo, uprkos razlikama u obrascima potrošnje širom Evrope, umereno konzumiranje ostaje opšte pravilo.

Istorija pravljenja vina u Srbiji duga je preko dva milenijuma. Vina koja su pravila ovdašnja plemena poboljšana su ukrštanjem sa boljim, sredozemnim sortama vinove loze koje su doneli rimljani početkom nove ere.
Svetli dani za uzgoj vinove loze došli su sa dinastijom Nemanjića. Predanja govore da je Sveti Sava naučio narod u Srbiji kako da uzgaja vinovu lozu.

Vina Sremskih Karlovaca, aromatični bermet pre svega, omogućio je sprovođenje srpskih privilegija na bečkom dvoru. Tako su preko Beča, vina sa Fruške Gore, postala cenjena u celoj Evropi.

Danas se u Srbiji proizvode i pune velike količine vrlo dobrih konzumnih vina, kao i vina najboljeg kvaliteta. Različitost podneblja Srbije se ogleda i u vrstama vina. Najveći broj vinograda se nalazi duž tri reke – Južne, Zapadne i Velike Morave u centralnoj Srbiji i duž reka Save, Dunava i Tise u Vojvodini.

Srpska vina nose uglavnom nazive područja iz kojih dolaze.

U Vojvodini vinari uzgajaju plemenite sorte vinove loze koje daju kvalitetna sortna bela vina severnog tipa, a u centralnoj Srbiji rađaju plemenite sorte crnog grožđa. Bela vina srpskog podneblja, zavisno od sorte, odlikuju se svetlije zelenkastom do svetlije žutom bojom. Ona su laganija, srednje do umereno alkoholna, najčešće suvog ukusa. Da bi se popravila sortna struktura i dobilo grožđe za proizvodnju vrhunskih i kvalitetnih vina, dižu se novi zasadi sa najkvalitetnijim belim sortama grožđa pogodnim za sve vinogradarske regione: burgundac beli i sivi, rizling italijanski i rajnski, sovinjon i šardone, sorte pogodne za sve vinogradarske rejone, za razliku od crnih sorti: burgundac crni, frankovka, kabernet sovinjon ili merlot, koje mnogo bolje uspevaju na jugu Srbije.

Iako su nam vina raznolika, iako njihov dobar glas opravdano prelazi granice, ipak nismo još dostigli sve ciljeve i ostvarili sve želje. Osunčani i pitomi vinogradi Srbije, uzgajališta grožđa hiljadama godina, kao da pripovedaju dugu i časnu istoriju vinogradara i vinara koji su rasčistili puteve za svoje potomke, koji danas tradiciju pokušavaju da pretoče u 21. vek.

U čaši vina, nalazi se i mnogo zdravlja. Kako vinska kultura i nalaže, umereno konzumiranje vina ima izuzetan uticaj na zdravlje. Čaša vina uz večeru ili ručak, zaštitiće Vas od srčanih oboljenja, kancera, neurološki problema. Pozitivno će uticati na Vaše raspoloženje. Interesantno je da su Francuzi dugovečniji narod, bez obzira na iste životne navike, od drugih naroda. Razlog tome je upravo, stalna, umerena, konzumacija vina. U životu u svemu treba biti umeren, pa bi se trebalo time voditi i kada je vino u pitanju.

Ukoliko ste od onih ljubitelja vina koji bi da saznaju nešto više, krenite putevima vina Srbije i uverite se u neprocenljivo bogatstvo koje naša zemlja ima kada su vinogradi i vino u pitanju. Obilazeći vinske krajeve Srbije, uživaćete svim čulima. Očaravajuća lepota predela, ostaviće Vas bez daha, a kada tome dodamo izvanredne ukuse vina, Vaš ugođaj biće kompletan.

Ostavite svoje mišljenje