Hrana za osmeh za sreću

0

Da su hrana i raspoloženje blisko povezani znalo se odavnina. Ovom temom se već vekovima ozbiljno bavi Ajurvedska medicina, ali se sve više i u savremenim istraživanjima traži opravdanost ovog verovanja. U svakom slučaju, dobra hrana svakako i nesumnjivo podstiče raspoloženje. Mozak i njegove hemijske reakcije, reaguju na različite vrste hrane i luče neurotransmitere, koji prenose informacije i utiču na raspoloženje, mišljenje, osećanja i ponašanje.

Ti neurotransmiteri su: dopamin i norepinerfin koji su  odgovorni za pojačane aktivnosti, stanje budnosti i mentalnu oštrinu, kao i serotonin, koji je odgovoran za osećanje optimizma, opuštenosti i zadovoljstva. Serotonin je hormon koji se nalazi u ljudskom mozgu, digestivnom traktu i trombocitima ljudi i životinja. Njegov izuzetan uticaj na subjektivni osećaj mira i sreće, može nas osloboditi privremene teskobe i depresije, jer služi kao sredstvo za regulaciju raspoloženja. Pored toga, serotonin utiče na osećaj bola, na bolji san, seksualnost, reguliše apetit i pomaže u regulaciji metabolizma i telesne temperature. To je hormon koji je, slobodno možemo reći, odgovoran za naš osećaj blagostanja i sreće.

Za proizvodnju serotonina neophodni su kompleksni ugljeni hidrati. To je i razlog zbog kojeg nedostatak ugljenih hidrata u ishrani uzrokuje anksioznost, nervozu i umor. Da bi se to sprečilo, neophodno je konzumirati integralne žitarice, jer se kompleksni ugljeni hidrati razgrađuju tokom dužeg vremenskog perioda i tako omogućavaju stalnu cirkulaciju serotonina telom. Upotreba celog zrna integralnih žitarica u ishrani daje ljudskom organizmu energiju, podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom na to da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma. Recimo, ječam i proizvodi od ječma su izuzetno bogati složenim ugljenim hidratima koji pomažu mozgu i oslobađaju serotonin.

Takođe, mononezasićene masti iz hladno ceđenih biljnih ulja, poput maslinovog, kao i jezgrasto voće – izuzetno su korisni za dobro raspoloženje i zdravo srce. Ishrana sa premalo masnoća nepovoljno utiče na moždane funkcije i tako pojačava osećaj anksioznosti, frustracije i besa. Laneno ulje je najbogatiji biljni izvor omega 3 esencijalnih masnih kiselina. Esencijalne masne kiseline – omega 3 i 6, naše telo nije u stanju da proizvede, a neophodne su za njegovo normalno funkcionisanje. Zbog ključne uloge koju ove masne kiseline imaju u normalnom funkcionisanju kardiovaskularnog sistema, mozga, mrežnjače, žuči i drugih organa neophodno ih je unositi kroz hranu i to u dovoljnim količinama.

Kada su u pitanju jezgrasti plodovi, tu su orasi koji sadrže pregršt komponenti koje doprinose dobrom raspoloženju, uključujući omega-3 masne kiseline, vitamin B6, triptofan, proteine i folnu kiselinu. Viši nivo omega-3 masnih kiselina u krvi se povezuje sa boljim raspoloženjem i nižom stopom depresije. Većina stručnjaka preporučuje da se dnevno unosi jedan gram omega-3 masnih kiselina, a tu količinu ćete dobiti ako pojedete 30 grama orasa. Pored njih, treba pomenuti i bademe koji su bogati sastojkom koji zovemo tirozin, a odgovorni su za proizvodnju dopamina i drugih neurotransmitera povezanih s raspoloženjem. To znači da treba jesti šaku orašastih plodova dnevno kako bi se poboljšalo zdravlje kardiovaskularnog sistema, a zahvaljujući bogatstvu vlakana i mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina, podiglo raspoloženje.

Za dobro raspoloženje i sreću, neophodno je konzumirati i semenke suncokreta koje su  odličan izvor folata i magnezijuma, dve supstance koje igraju značajnu ulogu u regulisanju i podizanju raspoloženja. Magnezijum, pored ove, igra bitnu ulogu i u stotinama drugih telesnih funkcija. Manjak ovog minerala u organizmu je često odgovoran za osećaj umora, nervoze i anksioznosti. Folat, koji je poznat i pod nazivom folna kiselina, je vitamin B kompleksa i u bliskoj je vezi sa funkcijama nervnog sistema. Nedostatak ovog vitamina u organizmu može dovesti do razdražljivosti, depresije i nesanice. Folna kiselina nalazi se i u zelenom lisnatom povrću, kao što je zelena salata, spanać, blitva, kelj, brokoli.

Semenke bundeve se već hiljadama godina koriste u medicinske svrhe. Odličan su izvor magnezijuma, gvožđa, kalijuma, kalcijuma, vitamina K i cinka. Veoma su bogate triptofanom, amino-kiselinom bez koje je  nemoguće stvaranje serotonina.

Riba, a naročito losos, predstavlja neverovatan izvor bogatih sastojaka, ali i sreće. Ovo je, pre svega, zbog viskog sadržaja omega 3 masnih kiselina, koje mogu da poprave raspoloženje i otklone blaže simptome depresije. Masnije ribe takođe sadrže vitamin B12, koji može podstaći proizvodnju serotonina.

U hranu koja pozitivno utiče na raspoloženje ubraja se i mleko, koje je bogato korisnim materijama, kao što je jod, koji je važan za funkcionisanje štitne žlezde. Tiroidna žlezda svojim hormonima reguliše brojne procese u telu, uključujući i naše raspoloženje. Mleko izaziva osećaj sreće i zbog prisustva proteina surutke, koji smanjuje uznemirenost. Poput mleka, brazilski orah pozitivno utiče na funkcionisanje tiroidne žlezde, zato što sadrži dosta selena, materije koja telu pomaže da normalno funkcioniše i obično se nalazi u biljkama. Odlična stvar je što selen deluje gotovo momentalno, pa je brazilski orah savršen izbor ukoliko želite brze rezultate.

Omiljeni topao napitak u hladnim zimskim danima, svakako je čaj, a ukoliko Vam kažemo da čajevi povoljno deluju na nervni sistem, sigurno ćete ih još više voleti. Ovde se posebno ističe zeleni čaj koji je bogat teinom, supstancom koja smiruje i opušta. Pored toga, zeleni čaj sadrži veoma male količine kofeina, pa ne postoji opasnost da dođe do razdražljivosti. A u čaj, umesto šećera, dodajte kašičicu meda i učinili ste pravu stvar, jer on sadrži kemferol i kercetin, materije koje ublažavaju simptome depresije.

Sa slatkog meda,možete  preći na ljuti čili čije konzumiranje će Vam pružiti osećaj sreće i spokoja. Sve je to zahvaljujući sastojku kapsaicinu, koji daje čiliju ljutinu. Ova supstanca izaziva bol u ustima i nosu, mozak zatim dobija informaciju da telo pati, pa luči endorfin.

Ono na šta se poseban akcenat uvek stavlja, jeste sirova hrana. Ljudi koji jedu prerađenu hranu snose veći rizik od depresije, teskobe, promene raspoloženja, hiperaktivnosti i drugih mentalnih i emocionalnih problema. Da biste izbegli neželjene efekte veštačke hrane na zdravlje, sami spremajte jela od sirovih i prirodnih namirnica. To će biti melem za vaše telo i mozak. U sirovu hranu spada, pre svega, voće i povrće, koje je izuzetno važno za organizam i lepo raspoloženje. Pored toga što je ukusno i bogato važnim nutrijentima, vitaminima i mineralima, mnoge vrste voća podižu i nivo serotonina. Osim toga, neke voćke regulišu i nivo melatonina, hormona ključnog za dobar san, a poznato je da su problemi sa spavanjem čest izvor depresivnih stanja. Na proizvodnju serotonina direktno utiču šljive, ananas, banane i višnje. Banane imaju veliku moć popravljanja raspoloženja s obzirom na to da sadrže vitamine B6, A i C, vlakna, triptofan, kalijum, fosfor, gvožđe, proteine i zdrave ugljene hidrate. Kada jedete bananu, brzo dobijate energiju od fruktoze koja istovremeno sprečava povećanje šećera u krvi, te eventualni pad raspoloženja. Ugljeni hidrati pomažu apsorbovanje triptofana u mozgu kojeg vitamin B6 pretvara u serotonin. Banane sadrže i visok nivo kalijuma. Iako kalijum nije u direktnoj vezi sa raspoloženjem, on je potreban za regulisanje tečnosti i pravilan rad mišića što nam omogućava da se osećamo svežije. Ova voćka sadrži i visok nivo gvožđa, što je od ključnog značaja za proizvodnju energije i borbu protiv umora. Maline, borovnice, jagode, kupine i ostalo bobičasto voće sadrži mnogo antioksidanasa koji pomažu u smanjenju stresa. Folna kiselina koju bobice sadrže je najzaslužnija za dobro raspoloženje i optimizam. Osim toga, bobice sadrže i druge vredne minerale i vlakna koji pozitivno utiču na celokupno zdravlje. Što se tiče povrća, izuzetno bitne za raspoloženje su šargarepa i cvekla. Kraljevski lekar Matiolus pisao je u srednjem veku kako je šargarepa “prijateljsko i ljupko jelo”, jer muževe čini radosnim, olakšava im varenje, a time i raspoloženje. Glavne hranljive materije u šargarepi raspoređene su na sledeći način: 89% ugljenih hidrata, 6% belančevina i 5% masti. Cvekla sadrži mnogo hranjivih i korisnih sastojaka od kojih je jedna betain. Betain deluje kao prirodni antidepresiv, te poboljšava raspoloženje. Cveklu možemo konzumirati svežu ili prerađenu, mada je bolja sveža jer sadrži više antioksidanasa i hranjivih sastojaka.

A za kraj, ostavili smo ono najslađe. Naravno, tamnu čokoladu. Najukusnija poslastica na svetu ekspresno podiže nivo serotonina, pa su njeni blagotvorni efekti vidljivi već nekoliko minuta nakon konzumiranja. Čokolada ne samo da veoma brzo popravlja raspoloženje, već i smanjuje posledice stresa i podiže nivo energije. Minerali i antioksidanti koje sadrži ova poslastica podstiču moždane funkcije, jačaju srce i kosti, a imaju i pozitivno dejstvo na mišiće. Naravno, ne treba preterivati. Jedan red tamne čokolade dnevno je sasvim dovoljan za dobro raspoloženje.

Veza između hrane i raspoloženja je izuzetno čvrsta i neraskidiva. Zato pripazite šta jedete, jer  i Vaš osmeh zavisi od toga.

Ostavite svoje mišljenje